TRAFFIC upozorava da su u poslednjih pet godina vlasti prosečno zaplenjivale devet tigrova mesečno, dok globalna populacija divljih tigrova iznosi oko 3.700–5.500 jedinki. Trend pokazuje prelaz sa trgovine delovima na zaplene celih životinja — živih ili uginulih — što ukazuje na ulogu uzgajališta u zatočeništvu i rastuću potražnju za egzotičnim ljubimcima i taksidermijom. Izveštaj zahteva intenzivnu međunarodnu saradnju i ciljane intervencije u identifikovanim žarištima kako bi se prekinuo lanac ilegalne trgovine.
Alarm: prosečno 9 tigrova zaplenjeno mesečno — trgovina prelazi na cele životinje
Tokom poslednjih pet godina vlasti širom sveta u proseku su zaplenjivale devet tigrova mesečno, što ukazuje na pogoršanje krijumčarenja koje direktno ugrožava opstanak divljih tigrova. Novi izveštaj mreže TRAFFIC ukazuje da su kriminalne mreže postale sve sofisticiranije, dok globalna populacija divljih tigrova danas iznosi samo oko 3.700–5.500 jedinki, naspram procenjenih 100.000 pre jednog veka.
Ključni nalazi
Između 2000. i sredine 2025. godine zabeleženo je 2.551 zaplena koja je obuhvatila najmanje 3.808 tigrova. Samo u periodu od 2020. do juna 2025. bilo je 765 zaplena, ekvivalentno 573 tigra — otprilike devet mesečno tokom 66 meseci. Najviše zaplena dogodilo se u zemljama sa divljom populacijom tigrova, predvodeći Indija, a slede Kina, Indonezija i Vijetnam. Među državama bez prirodnog staništa tigrova, značajan broj incidenata prijavili su Meksiko, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Analiza otkriva važan trend: u 2000-im godinama oko 90% zaplena odnosilo se na delove tigra, dok je od 2020. taj udeo pao na oko 60% — zamenu čine zaplene celih leševa i živih životinja. U zemljama kao što su Vijetnam, Tajland, Indonezija i Rusija više od 40% konfiskacija sada uključuje cele tigrove.
Razlozi i posledice
Stručnjaci smatraju da je promena povezana sa rastom komercijalnih uzgajališta u zatočeništvu, ali i da odražava situacije kada su tigrovi zaplenjeni neposredno posle krivolova ili pre nego što budu raskomadani radi delova. Dodatne pokretače trgovine čine rastuća potražnja za egzotičnim kućnim ljubimcima i taksidermijom.
"Ovaj porast odražava poboljšane napore u sprovođenju zakona, ali takođe ukazuje na postojanu i, u nekim oblastima, rastuću kriminalnu delatnost i široku potražnju za tigrovima i njihovim delovima," rekao je Ramacandra Wong, viši analitičar za kriminal u oblasti divljih životinja i koautor izveštaja.
Izveštaj identifikuje nekoliko žarišnih tačaka za hitne intervencije: rezervati tigrova u Indiji i Bangladešu; region Aceh u Indoneziji; područje duž granice Vijetnam–Laos; kao i velike potrošačke tačke u Vijetnamu, poput Hanoja i Ho Ši Mina.
Takođe je primećena „konvergencija vrsta“ — gotovo svaki peti slučaj krijumčarenja tigrova povezan je i s drugim ugroženim vrstama, najčešće leopardima, medvedima i pangolinima. Obrasci potrošnje variraju regionalno: u Meksiku i SAD potražnja je usmerena ka živim životinjama (egzotični kućni ljubimci), u Evropi postoji potražnja za izvedenicama tigra za određene tradicionalne lekove i taksidermiju, dok u Aziji potražnja obuhvata kože, kosti, kandže i cele uginule životinje za modu i tradicionalnu medicinu.
Preporuke
Izveštaj naglašava da istrage ne smeju da se završavaju na samoj zapleni: neophodna je snažna međunarodna saradnja, razmena obaveštajnih podataka i koordinisane, višesektorske akcije usmerene na dešifrovanje i razbijanje organizovanih kriminalnih lanaca.
Leigh Henry, direktorka za očuvanje divljih životinja u WWF-u, upozorava: "Ilegalna trgovina ostaje najveća neposredna pretnja divljim tigrovima. Ako hitno ne povećamo ulaganja u borbu protiv krijumčarenja tigrova — na svim tačkama lanca trgovine — suočavamo se sa mogućnošću sveta bez divljih tigrova."
Ovaj izveštaj poziva na hitnu akciju od strane državnih organa, nevladinih organizacija i međunarodnih partnera kako bi se usporio rast krijumčarenja i zaštitila preostala populacija divljih tigrova.
Pomozite nam da budemo bolji.
