Brz pregled: Satelit Arase je 10. maja 2024. zabeležio da je plazmasfera pala sa ~44.000 km na ~9.600 km u samo 9 sati, najdramatičnije skupljanje ikada zabeleženo. Region je ostao osiromašen više od četiri dana, delimično zbog "negativne oluje" koja je prekinula dotok čestica iz jonosfere. Posledice uključuju rizike po GPS, satelite i komunikacione sisteme, što ističe potrebu za poboljšanim praćenjem svemirskog vremena.
Solarna superoluja „Gannon“ (2024) svela plazmasferu na petinu — rizik za GPS i satelite
Podaci japanskog satelita Arase pokazuju da je solarna superoluja poznata kao Gannon, koja je pogodila Zemlju 10. maja 2024. godine, izazvala najdramatičniji zabeleženi kolaps plazmasfere — zaštitnog pojasa hladno naelektrisanih čestica koji okružuje planetu.
Ključni nalazi
Analiza tima sa Univerziteta Nagoya, zasnovana na podacima sa misije Arase (JAXA), pokazala je da se spoljna granica plazmasfere, tzv. plasmapauza, u roku od devet sati spuštala sa približno 44.000 km na oko 9.600 km. To znači da se taj zaštitni pojas u toj kratkoj vremenskoj jedinici sručio na otprilike petinu uobičajene veličine.
Plazmasfera, iako nevidljiva, deluje kao tampon zona protiv visokih energija i pomaže u regulisanju kako solarne oluje utiču na bliskozemaljski prostor. Tokom Gannonove oluje, snažni koronalni maseni izbačaji (CME) komprimirali su Zemljino magnetsko polje, dozvolivši naelektrisanim česticama da se kreću dublje niz magnetne linije, što je izazvalo netipične aurore i smetnje u srednjim geografskim širinama — zabeležene su pojave u regionima poput Japana, Meksika i južne Evrope.
Šta je usporilo oporavak?
Tokom i nakon vrhunca oluje, plazmasfera je ostala značajno osiromašena više od četiri dana — najduže vreme oporavka zabeleženo misijom Arase (lansirana 2017). Istraživači objašnjavaju da je jedan od glavnih uzroka produženog oporavka pojava nazvana negativna oluja, koja je praktično prekinula dovod svežih čestica iz jonosfere, sloja atmosfere koji obnavlja plazmasferu.
„Oluja je prvo izazvala intenzivno zagrevanje blizu polova, a zatim je usledio veliki pad broja naelektrisanih čestica u jonosferi, što je usporilo oporavak,“ rekao je Atsuki Shinbori, vodeći autor studije sa Univerziteta Nagoya.
Bez normalnog dotoka čestica, plazmasfera je slabije mogla da se obnovi, što jasno pokazuje koliko su međusobno povezani različiti slojevi Zemljine atmosfere pri ekstremnim svemirskim uslovima.
Posledice i važnost praćenja
Ovako brza erozija zaštitnog pojasa ima neposredne implikacije: može narušiti tačnost GPS-a, ometati rad satelita, pogoršati kvalitet radio-komunikacija i otežati precizno predviđanje svemirskog vremena. Kako se solarna aktivnost povećava u narednim godišnjim ciklusima, razumevanje brzine urušavanja i sporosti oporavka plazmasfere postaje ključno za zaštitu infrastrukture oslonjene na satelite.
Rezultati istraživanja objavljeni su 20. novembra u časopisu Earth, Planets and Space. Istraživanje ostavlja važna zapažanja za dalja praćenja i unapređenje modela svemirskog vremena.
Pomozite nam da budemo bolji.
