Papa Leo XIV stiže u Bejrut u okviru prve zvanične međunarodne posete, nakon Turske gde će se obeležiti 1.700 godina od Prvog nikejskog sabora. Program uključuje susrete sa državnim i crkvenim liderima, posete svetištima, ekumenski skup, susret sa oko 12.000 mladih i molitvu na mestu eksplozije iz 2020. Poseta ima snažnu simboliku dok Liban prolazi kroz finansijsku i političku krizu i rastuće bezbednosne pretnje.
Papa Leo XIV u Bejrutu: poruka nade, mira i jedinstva za Liban
Papa Leo XIV dolazi u Bejrut u okviru svoje prve zvanične međunarodne posete. Nakon boravka u Turskoj, gde će se obeležiti 1.700. godišnjica Prvog nikejskog sabora, pontif će nastaviti Apostolsku posetu u Libanu koji se suočava sa dubokom ekonomskom, političkom i bezbednosnom krizom.
U bogatom programu posete predviđeni su susreti sa najvišim državnim zvaničnicima i katoličkim patrijarsima, posete Manastiru svetog Maruna i Svetilištu Gospe Libanske, ekumenski i međureligijski skupovi, susret sa oko 12.000 mladih, trenutak tihe molitve na mestu eksplozije u bejrutskom luci 2020. godine i zajednička sveta misa.
Monsinjor Mišel Aoun, zvanični crkveni koordinator posete, istakao je da je papa izabrao upravo ovaj trenutak kako bi izrazio solidarnost i podsetio Libance na nadu usred "kritičnih uslova" kroz koje prolaze.
"On dolazi da nam da novu nadu, posebno očajnoj mladosti," rekao je mons. Mišel Aoun.
Liban i dalje oseća posledice finansijskog kolapsa, nedostatka međunarodne podrške i kontinuiranih izraelskih pritisaka koji uključuju operacije usmerene protiv Hezbolaha. Zemlja je suočena i sa dubokim političkim i sektaškim podelama, rastućim bezbednosnim pretnjama i rizikom društvene fragmentacije.
Karim Bitar, predavač bliskoistočnih studija, ocenio je da poseta nosi veliku simboličku težinu u trenutku kada je "egzistencijalna teskoba" među Libancima, naročito među hrišćanima, na visokom nivou. Po njegovim rečima, Vatikan i dalje važi za jednog od poslednjih moralnih autoriteta koji može da ukaže na vrednosti pluralizma i koegzistencije.
Bitar je podsjetio da je Veliki Liban, formiran 1920. uz podršku maronitske crkve, danas izložen pritiscima regionalnih sila koje, navodno pod izgovorom zaštite manjina, dodatno komplikuju unutrašnju stabilnost. On smatra da papa svojim porukama poziva hrišćane da ne podležu strahu i da rade na novom društvenom ugovoru zasnovanom na političkoj jednakosti, socijalnoj pravdi i ekonomskom razvoju.
Poslednja eskalacija napetosti, uključujući ubistvo komandanta Hezbolaha u južnim predgrađima Bejruta, podstakla je spekulacije o mogućem otkazivanju posete, ali su takve tvrdnje brzo demantovane.
"Nema odlaganja... Dolazi da pozove na mir, da kaže dosta ratova," poručio je mons. Aoun, naglašavajući da će papa uputiti poruke svim stranama u regionu, sa posebnim akcentom na situacije u Gazi i Siriji.
Međutim, Bitar napominje da ovakve poruke možda neće imati trenutni efekat na regionalne lidere poput izraelskog premijera Benjamina Netanjahua ili iranskih i sirijskih zvaničnika, ali da mogu imati snažan uticaj na moral i nadu u redovima libanskih hrišćana.
"Papa ima vrlo mali uticaj na geopolitiku, ali ogroman uticaj na moral libanskih hrišćana," zaključio je Bitar.
Pomozite nam da budemo bolji.
