Tim od deset stručnjaka predlaže integrativni okvir prema kojem je jezik nastao usled konvergencije više faktora: vokalnog učenja, pojave gramatičke strukture i visoke društvenosti ljudi. Nijedan od tih elemenata nije bio dovoljan sam za sebe; zajedno su stvorili uslove za pojavu jezika. Autori pozivaju na multifaktorske i biokulturne pristupe i nove izvore podataka kako bi se pitanje dodatno istražilo.
Kako je nastao jezik? Novi integrativni okvir objašnjava njegove korene
Upotreba izrazito složenog i nijansiranog jezika razlikuje ljude od drugih životinjskih vrsta. Međutim, pitanje kako je jezik nastao i dalje je teško: izgovorene reči ne ostavljaju fosile, a razvoj jezika obuhvata biološke, kognitivne i društvene dimenzije.
„Među nama postoje uticajne osobe… koje tvrde da veruju da je jezik potpuno evolutivan proces. Da je nekako nastao u mozgu u primitivnom obliku i potom se razvio do upotrebljivosti“, napisao je Cormac McCarthy.
Novi integrativni okvir, predstavljen u naučnom radu koji potpisuje tim od deset stručnjaka iz različitih disciplina, napušta fokus na jednu jedinu teoriju i predlaže višedimenzionalan pristup. Autori kombinuju nalaze iz lingvistike, psihologije, molekularne genetike i drugih oblasti kako bi ponudili celovitiju sliku mogućeg puta evolucije jezika.
Ključni faktori koje autori ističu
Vokalno učenje: Sposobnost da se iz iskustva nauče novi vokali i zvuci važna je za govor. Mnoge životinje, poput ptica pevačica i nekih vrsta slepih miševa, pokazuju vokalno učenje, ali ono samo po sebi ne objašnjava nastanak jezika.
Pojava gramatičke strukture: Gramatika omogućava sistemsko kombinovanje reči i stvaranje beskonačnog broja značenja. Za razvoj gramatičkih sposobnosti potrebni su specifični kognitivni uslovi koji se verovatno razvijaju postepeno i u interakciji sa drugim sposobnostima.
Društvenost i deljenje informacija: Jezik je pre svega društveni alat. Ljudi su među vrstama naročito skloni deljenju informacija, učestvovanju u kolektivnom učenju i stvaranju kulturnih znanja — faktori koji su mogli podstaći i oblikovati jezik.
Autori ističu da nijedan od ovih elemenata sam za sebe nije dovoljan; umesto toga, jezik je verovatno proizašao iz konvergencije više promena i procesa. Novi okvir ne nameće jedinstveno objašnjenje, već poziva na multifaktorske, biokulturne pristupe i iskorišćavanje novih izvora podataka kako bi se pitanje dodatno razjasnilo.
„Ključno, naš cilj nije bio da smislimo sopstveno objašnjenje evolucije jezika“, izjavila je Inbal Arnon, jedna od autorki studije. „Želeli smo da pokažemo kako multifaktorski i biokulturni pristupi, u kombinaciji sa novim izvorima podataka, mogu baciti novo svetlo na stara pitanja.“
Razumevanje porekla jezika zahteva saradnju različitih disciplina i nove metode istraživanja — kombinaciju teorije, komparativnih studija sa drugim vrstama i analiza genetskih i arheoloških podataka. Takav pristup povećava šanse da se postave testabilne hipoteze i da se postepeno rasvetle ključni koraci u nastanku jezika.
Pomozite nam da budemo bolji.
