Britanski istraživači iz Kembridža laboratorijski su testirali 1.076 hemikalija na 22 vrste korisnih crevnih bakterija; 168 supstanci je imalo štetan efekat na rast bakterija. Među tim supstancama su pesticidi, sredstva za usporavanje plamena i plastični aditivi. Studija takođe pokazuje da takva izlaganja mogu podstaći rezistenciju bakterija na antibiotik ciprofloxacin, ali rezultati su zasnovani na laboratorijskim uslovima i zahtevaju proveru u stvarnom svetu.
Kembridž: pesticidi i svakodnevne kućne hemikalije mogu narušiti crevni mikrobiom
Pesticidi koji se koriste na komercijalnim plantažama, ali i hemikalije iz vašeg doma — poput sredstava za usporavanje plamena i plastičnih aditiva — mogu štetno da utiču na zdrave bakterije u crevima, pokazuje novo laboratorijsko istraživanje Univerziteta u Kembridžu.
U studiji koju su vodili Indra Roux i Kiran Patil iz MRC Toxicology Unit, istraživači su u laboratorijskim uslovima ispitali 1.076 hemikalija na 22 vrste bakterija koje se često nalaze u ljudskom crevnom mikrobiomu. Od tih supstanci, 168 je pokazalo negativne efekte — usporavalo je rast ili na drugi način oštetilo korisne bakterije.
„Otkrili smo da supstance dizajnirane da deluju na insekte ili gljivice često utiču i na crevne bakterije,“ rekla je Indra Roux. „Bili smo iznenađeni koliko jaki mogu biti ti efekti — neke industrijske hemikalije za koje se ranije mislilo da nisu toksične ipak utiču na žive organizme.“
Iako je istraživanje rađeno u laboratoriji, rezultati ukazuju na moguće šire posledice po zdravlje: poremećaji mikrobioma povezani su sa gojaznošću, problemima varenja, poremećajima imunog sistema, pa čak i mentalnim poremećajima. Autori ističu i zabrinjavajuću pojavu: izloženost određenim hemikalijama dovela je do toga da su neke bakterije razvile otpornost na uobičajeni antibiotik ciprofloxacin, što može dodatno otežati lečenje bakterijskih infekcija.
Preporuke istraživača su praktične i jednostavne: temeljno pranje voća i povrća pre konzumacije i izbegavanje korišćenja pesticida u kućnom vrtu mogu smanjiti rizik od izloženosti. Kiran Patil napominje da ovi podaci mogu pomoći u razvoju bezbednijih hemikalija: „Sada imamo podatke kojima možemo predvideti efekte novih supstanci i raditi na tome da budu 'bezbedne po dizajnu'."
Važno je naglasiti ograničenja: testovi su sprovedeni in vitro, pa tačne koncentracije i kombinacije hemikalija kojima su bakterije izložene u ljudskom crevu još nisu poznate. Istraživači pozivaju na dalje studije i prikupljanje podataka o stvarnim izloženostima ljudi kako bi se potvrdili ovi nalazi u realnim uslovima.
Studija je objavljena u časopisu Nature Microbiology. Nalazi su značajni za regulatore, proizvođače hemikalija i potrošače jer ukazuju na to da uticaj hemikalija treba procenjivati šire, uključujući i moguće efekte na ljudski mikrobiom.
Pomozite nam da budemo bolji.
