Ekološka kriza kod Kerale: potonuo brod sa opasnim kontejnerima, obale preplavljene naftom i plastikom

Teretni brod MSC ELSA-3 potonuo je 24. maja u vodama pored indijske države Kerala, noseći 640 kontejnera, od kojih je 13 sadržalo materije osetljive na vlagu. Incident je izazvao opsežan ekološki problem koji lokalni stanovnici i naučnici nastoje da kvantifikuju i saniraju.

Nalazi istraživanja i trenutno stanje

Između kraja jula i kraja avgusta Nacionalni institut za okeanografiju (NIO) ispitao je područje oko olupine. Istraživanja su ukazala na prisustvo nafte koja pluta iznad mesta gde brod počiva, a na lokaciji je pronađena i mrtva kornjača sa deformitetima. Uz to, duž obale zabeleženi su brojni punktovi sa niskim nivoom rastvorenog kiseonika (hipoksija), što dodatno ugrožava morske ekosisteme.

U obalnim vodama od Kollama do Kozhikodea registrovana su masovna cvetanja bioluminiscentnog planktona Noctiluca, koja su promenila boju mora. Uzorci vode uzeti 25. maja pokazali su prisustvo naftnih ugljovodonika u dubokom moru.

Plastika i hemikalije

Na plaže je isplivalo oko 357 tona sitnih plastičnih zrnaca poznatih kao nurdles (plastična zrnca za industrijsku proizvodnju). Ove lagane čestice putovale su kilometrima, a čišćenje koje su sproveli volonteri i državne ekipe trajalo je mesecima. Nurdles apsorbuju toksine i vremenom se raspadaju u mikroplastiku koju ribe i ptice često mešaju sa hranom, što povećava rizik zagađenja u lancu ishrane.

Olupina se nalazi na oko 3.000 metara dubine i u njoj se nalaze kontejneri s kalcijum-karbidom. Kada kalcijum-karbid dođe u kontakt s vodom oslobađa se izuzetno reaktivan i zapaljiv gas acetilen, pa stručnjaci upozoravaju da curenje može potrajati godinama i predstavljati dugoročni rizik.

Uticaj na ribarstvo i lokalne zajednice

Nafta na telu morskih životinja može dovesti do gušenja, prekrivanja i smanjenja sposobnosti razmnožavanja, dok hipoksija uzrokuje masovna stradavanja riba. Lokalni ribari već osećaju posledice — ulov je smanjen, a postoji rizik od kontaminacije morskih proizvoda, što može ugroziti izvoz i opstanak zajednica koje zavise od ribarstva.

„Svi kao da okreću glavu. Ne vodi se ozbiljna rasprava o odgovornosti kompanija niti o pomoći. Ribari su napušteni“, rekao je sekretar Jackson Pollayil iz federacije Kerala Swathanthra Matsya Thozhilali.

Odgovor vlasti i naredni koraci

NIO planira da objavi prvi detaljan izveštaj u decembru, a završnu, sveobuhvatnu procenu uticaja na životnu sredinu očekuje u julu 2026. godine. U avgustu je savezna država Kerala angažovala konsultantsku firmu da u roku od osam meseci pripremi plan za hitne slučajeve izliva nafte, sa ciljem uspostavljanja sistema ranog upozorenja i podizanja spremnosti za buduće nesreće.

Kako se uključiti i šta možete uraditi

Stanovnici obale i svi zainteresovani mogu da se uključe u lokalne akcije čišćenja plaža koje organizuju ekološke organizacije. Korisni koraci uključuju kontaktiranje predstavnika radi podrške propisima koji obavezuju brodarske kompanije da snose troškove sanacije, kao i smanjenje upotrebe proizvoda sa viškom plastičnog pakovanja radi smanjenja potražnje za plastičnim zrncima.

Napomena: Nadzor kretanja zagađivača, sezonskih obrazaca i dugoročnih rizika nastaviće se, pa se očekuju detaljniji rezultati koji će pomoći u planiranju sanacije i zaštite morskih ekosistema.