Istraživači su otkrili da su lizozomi u krvotvornim matičnim ćelijama starih miševa previše kiseli i funkcionalno poremećeni, što podstiče ćelijsku hiperaktivnost i narušava proizvodnju krvi. Ex vivo tretman concanamycin A vratio je pH i funkciju lizozoma i osmostrukovao proizvodnju krvnih ćelija nakon vraćanja ćelija u životinje. Rezultati su obećavajući, ali su do sada dobijeni samo na modelu miševa i potrebna su dalja ispitivanja pre moguće primene kod ljudi.
Naučnici „pomladili“ stare krvotvorne matične ćelije kod miševa stabilizacijom lizozoma
U koštanoj srži nalaze se krvotvorne matične ćelije (HSC) koje stalno obnavljaju krv i podržavaju imuni sistem. S godinama, ove ćelije gube efikasnost — postaju hiperaktivne, proizvode manje novih funkcionalnih krvnih ćelija i povećavaju rizik od anemije i poremećaja imunog sistema.
Tim na čelu sa dr Saghi Ghaffari otkrio je da je jedan od ključnih uzroka starenja HSC ćelija poremećaj u funkcionisanju lizozoma — ćelijskih „reciklažnih“ organele. U starijih miševa lizozomi u HSC su bili previše kiseli i disfunkcionalni, što je dovodilo do povećanog metabolizma glukoze i narušene regulacije genetske aktivnosti ćelija.
Umesto da ćuvaju kvijescentno (mirno) stanje koje štiti mlade HSC od stresa i oštećenja DNK, stare ćelije su bile u „prebucanom“ režimu koji smanjuje njihovu dugovečnost i regenerativni potencijal.
Istraživači su tretirali izvađene HSC ćelije ex vivo jedinjenjem concanamycin A, koje smanjuje kiselost lizozoma i vraća njihovu aktivnost u normalne okvire. Nakon vraćanja tretiranih ćelija u iste životinje, tkivo je pokazalo osmostruko povećanu sposobnost proizvodnje novih krvnih ćelija.
Stare ćelije čije su lizozome stabilizovali ponašale su se „mlađe“: imale su poboljšanu regenerativnu moć, ponovo su proizvodile krvne ćelije u umerenim odnosima i uspešnije su se integrisale prilikom transplantacije u životinjskom modelu.
"Naša otkrića pokazuju da starenje krvotvornih matičnih ćelija nije nepovratno. Ciljanjem lizozomne hiperaktivnosti moguće je resetovati stare ćelije i povratiti njihov regenerativni potencijal," rekao je dr Saghi Ghaffari.
Iako su rezultati obećavajući, autori naglašavaju da je istraživanje sprovedeno na miševima i da je predloženi pristup zasnovan na ex vivo tretmanu — dakle van organizma — što smanjuje neke neposredne rizike, ali ne eliminiše potrebu za daljim ispitivanjima.
Važno ograničenje: concanamycin A deluje kao inhibitor V-ATPaze koji menja pH lizozoma, i zbog toga zahteva detaljna bezbednosna i farmakološka ispitivanja pre nego što se razmotri primena kod ljudi. Potrebne su studije koje će proveriti dugoročnu bezbednost, optimalne doze i mogućnost prevoda ovog pristupa u kliničku praksu.
Rad je objavljen u časopisu Cell Stem Cell. Otkriće otvara nove pravce za istraživanje terapija koje bi mogle poboljšati zdravlje krvi i funkcionisanje imunog sistema u starijem dobu, ali su kliničke primene još uvek daleko.
Pomozite nam da budemo bolji.
