Kada su „mali zeleni ljudi“ postali pulsari: kako je Jocelyn Bell Burnell otkrila misteriozni signal

28. novembra 1967. doktorantkinja Jocelyn Bell Burnell, radeći na obradi stotina stranica podataka iz radijskog teleskopa u Mullard Radio Astronomy Observatory kod Kembridža, uočila je neobičan, strogo ponavljajući signal koji je privremeno nazvala „LGM“ — skraćeno od „little green men“ (mali zeleni ljudi).

Kako je otkriće izgledalo

Bell Burnell je pomogla u izgradnji jednostavne, ali efikasne mreže antena i bila odgovorna za rad i analizu zapisa. Među mnoštvom šuma i smetnji uočila je "komadić prljavštine" — kratak, pravilno ponavljajući impuls iz jedne tačke neba. Nakon što je signal pronašla i u starijim zapisu, obratila se svom mentoru, Antonyju Hewishu. On je primetio da je signal izuzetno slab (samo oko 1 deo u 10 miliona podataka) i preporučio brži snimač.

Posle perioda bez signala, 28. novembra Bell Burnell zabeležila je niz impulsa udaljenih 1,3 sekunde. Zbog greške u proračunu, Hewish je na drugom teleskopu u početku propustio trenutak prijema, ali se signal brzo pojavio. U narednim nedeljama tim je otkrio još sličnih ponavljajućih signala iz različitih delova neba — ukupno četiri izvora.

Od „mogućih vanzemaljaca" do pulsara

Iako su prvo razmatrali neobične izvore, Bell Burnell i kolege su brzo isključili lokalne smetnje i druge poznate objekte. Javna i medijska mašta ubrzo je povezala otkriće sa mogućim vanzemaljskim izvorom, što je dovelo i do neozbiljnih i seksističkih pitanja novinara prema Bell Burnell.

„Novinari su postavljali "relevantna" pitanja kao što su da li sam viša ili niža od princeze Margaret i koliko dečaka imam,“ prisećala se Bell Burnell.

U maju 1968. godine astrofizičar Thomas Gold objasnio je poreklo signala: radi se o pulsarima — brzo rotirajućim neutronskim zvezdama koje, poput kosmičkih svetionika, periodično usmeravaju snopove radio-talasa ka Zemlji. Pulsari nastaju iz izuzetno gustih, kolabiranih jezgara zvezda posle supernove; njihovo snažno magnetno polje nije poravnato sa osi rotacije, pa posmatrači vide redovne impulse.

Nagrada i kontroverza

Za ovo otkriće Antony Hewish je 1974. podelio Nobelovu nagradu za fiziku sa Martinom Ryleom, jednim od tvoraca radio-teleskopa. Izostavljanje Jocelyn Bell Burnell iz dodeljenih priznanja izazvalo je snažnu kritiku i polemike — u javnosti se često pominjala igra reči "No-Bell" (bez Bell).

Bell Burnell je postupila filozofski: isticala je da su pitanja autorstva i pripisivanja zasluga komplikovana i da Nobel obično nije dodeljen studentima, osim u izuzetnim okolnostima. Kasnije je preusmerila karijeru ka rendgenskoj i gama-astronomiji.

Kasnija priznanja i nasleđe

Decenije nakon otkrića, Bell Burnell je ipak dobila veliko priznanje: 2018. godine dodeljena joj je Breakthrough Prize vredna 3 miliona dolara, koju je ona donirala za stipendiranje mladih istraživača iz fizičkih nauka, posebno onih iz marginalizovanih grupa. Njeno otkriće pulsara ostaje temelj moderne astrofizike i primer kako pažljivo vođena merenja i ustrajnost mladih istraživača mogu promeniti nauku.