Venecuela ulazi u jedno od najrepressivnijih razdoblja u poslednjih nekoliko godina dok predsednik Nicolás Maduro oseća povećan međunarodni pritisak. Organizacije Provea i Vente Venezuela dokumentovale su 232 proizvoljna pritvora u 2025. i 54 samo u oktobru, uz izveštaje o torturi i lošim uslovima u zatvorima. Slučajevi porodice Hernández Castillo i dr Marggie Orozco ilustruju kako se pravosudni sistem koristi protiv opozicije, dok vlada osporava optužbe.
Maduro pojačava represiju u Venecueli dok raste međunarodni pritisak
Venecuela ulazi u jedno od najrepressivnijih razdoblja u poslednjih nekoliko godina, kažu grupe za ljudska prava, dok predsednik Nicolás Maduro sve više oseća međunarodnu izolaciju i jačanje prisustva Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u regionu.
Povećanje selektivnih pritvora i taktika zastrašivanja
Prema venecuelanskoj organizaciji za ljudska prava Provea, oktobar je zabeležio najveći nivo represije od početka bilateralnih tenzija — 54 pritvora u tom mesecu. Organizacija Vente Venezuela navodi da je u 2025. do sada dokumentovano 232 proizvoljna pritvora, u proseku jedno pritvaranje svakih 32 sata, od kojih su 143 slučaja povezani sa članovima njihovog pokreta.
Marino Alvarado, koordinator Provea-e, upozorava na pogoršanje uslova u zatvorima: prenatrpanost, izolaciju i kaznene mere protiv političkih pritvorenih. Orlando Moreno iz Vente Venezuela tvrdi da je režim prešao sa masovnih racija na "hirurške" selektivne udare, sa ciljem da se onesposobi opoziciono rukovodstvo uklanjanjem ključnih glasova i organizatora.
Prakse koje opozicija opisuje kao "diplomatiju taoca"
Izveštaji ukazuju na prakse koje kritičari nazivaju političkim otmicama i selektivnim pritvorima, uključujući i pritvaranje vojnih zvaničnika koji odbiju da daju javne izjave lojalnosti. Aktivisti tvrde da vlast koristi pritvorene građane — i državljane Venecuele i strance — kao sredstvo pritiska u diplomatskim odnosima.
Porodica Hernández Castillo: primer selektivne represije
Jedan od najupečatljivijih slučajeva je porodica Hernández Castillo. Noću 19. novembra, muškarci u uniformama metroa — neki se predstavljajući kao pripadnici Bolivarske nacionalne policije, drugi kao članovi Odeljenja za organizovani kriminal, a neki bez identifikacije — nasilno su ušli u dom 16-godišnje Samante Sofíe Hernández Castillo u zapadnom Karakasu. Rođaci navode da su njenim bakama i dekama pretili vatrenim oružjem pre nego što su odveli tinejdžerku bez objašnjenja, a njeno mesto boravka do danas nije otkriveno.
Dvadesetak dana kasnije porodica je saznala da je njena 19-godišnja sestra Aranza privedena u Marakaibu. Obe su sestre poručnika Cristiana Hernándeza, koji je napustio zemlju tvrdeći da je progonjen optužbama za zaveru. Cristianova supruga, Maykelis Borges, pritvorena je dok je bila trudna, rodila u ženskom zatvoru i ostala pritvorena zajedno sa novorođenčetom. Prema Foro Penal-u, Maykelis je optužena za zaveru, navodno lišena prava na privatnog advokata.
Porodica kaže da je i njihov ujak, poljoprivrednik Henry Castillo, priveden 24. januara i smatraju ga žrtvom prisilnog nestanka. Javna tužilaštva u više navrata nisu javno potvrdila pritvore o kojima porodica i nevladine organizacije izveštavaju.
Dr. Marggie Orozco i upotreba pravosudnih instrumenata
Dr. Marggie Orozco, 65 godina, osuđena je 16. novembra na 30 godina zatvora — maksimalnu kaznu prema venecuelanskom zakonu — zbog optužbi za izdaju, podsticanje na mržnju i zaveru. Prema izvorima iz nevladinih organizacija i rođacima, presuda je usledila nakon audio-poruke u kojoj je pozivala građane da glasaju na predsedničkim izborima 2024. Kritičari ističu da takve "disproporcionirane" kazne pokazuju kako se pravosudni sistem koristi protiv političkih neistomišljenika.
Međunarodne optužbe i uslovi pritvora
UN-ova misija za činjenice dokumentovala je slučajeve mučenja i kršenja prava na pravično suđenje, dok lokalne organizacije prijavljuju torturu, izolaciju i loše uslove u centrima za pritvor. Vlada insistira da se poštuju prava pritvorenih i da je proces u skladu sa zakonom, ali nezavisni izveštaji i dalje ukazuju na ozbiljne probleme.
Zaključak
Dok se međunarodni pritisak povećava, taktike represije u Venecueli izgledaju sve selektivnije i usmerene na slabljenje opozicionog organizovanja. Slucajevi kao što su porodica Hernández Castillo i presuda dr Orozco služe kao alarm za ljude i organizacije koje prate stanje ljudskih prava u zemlji. Budućnost ostaje neizvesna, a građani i dalje žive pod intenzivnim unutrašnjim i spoljnim pritiscima.
Pomozite nam da budemo bolji.
