Kriza pred glasanje: kompromitujući snimci, vojska traži uvid i pritisci iz SAD pred predsedničke izbore u Hondurasu

Uoči tesnih predsedničkih izbora u Hondurasu izbili su brojni skandali koji su podigli političke tenzije: kompromitujući audio-zapis iz Nacionalnog izbornog saveta, zahtev vojske da ima pristup prebrojavanju glasova i vidljiv pritisak uticajnih stranih aktera.

Već pre otvaranja biračkih mesta pojedini političari tvrde da se sprema krađa glasova. Predsednica Xiomara Castro upozorila je na „kriminalnu zaveru koja ima za cilj izborne manipulacije“, dok su drugi akteri javno izražavali strah od ponavljanja scena iz prošlosti.

Neizvesna trka

Na listiću su pet kandidata, ali ankete ukazuju da je trka otvorena i da nema jasnog favorita. Tri kandidata se izmjenjuju kao najizgledniji pobednici: Rixi Moncada (LIBRE), Salvador Nasralla (Liberalna stranka) i Nasry "Tito" Asfura (Nacionalna stranka). Rezultati ispitivanja javnog mnjenja značajno variraju — jedno istraživanje Instituto de la Justicia dalo je prednost Nasralli, dok je drugi, meksički TResearch, pokazao veliku prednost za Moncadu.

Ta fluktuacija podgrejava međusobne optužbe: vladajuća stranka i opozicija jedni druge terete za pokušaje manipulacije izbornim procesom. Asfura je optužio LIBRE za „pritisak“ na izborna tela i zapretio mobilizacijom pristalica, dok je Moncada govorila o „nezakonitim partnerstvima“ usmerenim ka krađi glasova i poručila da će braniti svaki glas.

Audio-skandal u srcu CNE

Jedan od najeksplozivnijih momenata dogodio se 29. oktobra kada je predstavnik LIBRE u Nacionalnom izbornom savetu (CNE), Marlon Ochoa, predao tužilaštvu snimak za koji tvrdi da prikazuje razgovor između predstavnice Nacionalne partije u CNE, Cossette López, i neimenovanog vojnog zvaničnika. U snimku López navodno govori o planovima da se „izmijeni narodni glas“ i o mogućem bojkotu, uz komentar da je „vojska na našoj strani“.

Državni tužilac Johel Zelaya pokrenuo je istragu tvrdeći da je snimak autentičan. Međutim, poslanik Tomás Zambrano, koji se takođe spominje u snimku, izjavio je da je zapis „potpuno lažan, fabrikovan i manipulisan veštačkom inteligencijom“ i da se radi o pokušaju diskreditacije.

Vojni pritisak i reakcije

Paralelno, komandant oružanih snaga Roosevelt Hernández javno je zatražio da vojska dobije ovlašćenja da sprovede sopstvenu kontrolu i prebrojavanje glasova — zahtev koji je izazvao zabrinutost zbog mešanja vojske u civilni izborni proces. Ana Paola Hall, predsednica CNE iz Liberalne stranke, osudila je takav zahtev kao neprimereno mešanje.

Međunarodne organizacije i grupe za nadzor, uključujući organizacije za ljudska prava, pozvale su da vojska nema ovlašćenja da pristupa, prebrojava, prenosi ili pregleda izborne rezultate.

Spoljni uticaji

Sjedinjene Države, kao najveći trgovinski partner Hondurasa, intenzivno prate izbore, a neke izjave američkih političara dodatno su zaoštrile atmosferu. Bivši predsednik SAD Donald Trump javno je izrazio podršku konzervativnom kandidatu Asfuri, istovremeno optužujući njegove rivale za veze sa vladom Venezuelе, dok su druge američke političarke takođe kritikovale levicu u Hondurasu.

Ovakvi istupi su u Hondurasu protumačeni kao dodatni pritisak i, prema nekim lokalnim analitičarima, mogu biti koordinisani sa domaćom desnicom kako bi uticali na ishod.

Povratak senke iz 2009. godine

Mnogi se plaše da bi napetosti mogle da podsete na puč iz 2009. godine, kada je predsednik Manuel "Mel" Zelaya svrgnut nakon pokušaja da pokrene referendum o promeni ustava. Posledice tadašnjeg puča i spornih izbornih ciklusa 2013. i 2017. ostavile su dubok trag u javnom pamćenju — posebno zbog učestalih optužbi za izborne prevare i tehničke „zastoje“ koji su doveli u pitanje rezultate.

Aktivisti i pripadnici opozicije upozoravaju na koncentraciju ekonomskog i medijskog uticaja koji može podstaći kampanje diskreditacije ili manipulacije, dok predstavnici vlasti osuđuju pokušaje spoljnog mešanja i domaće sabotaže.

Međunarodni nadzor

Organizacija američkih država (OAS) najavila je slanje 100 posmatrača kako bi pratila tok izbora i pozvala izborne vlasti da rade „u skladu sa zakonom, bez mešanja i nedozvoljenog pritiska bilo kog političkog aktera“. Prisustvo međunarodnih posmatrača ocenjuje se kao ključni element jačanja poverenja u proces, ali neće automatski ukloniti sve sumnje u spornu kampanju i institucionalnu polarizaciju.

Šta ostaje ključno

U dan izbora najvažnije će biti da izborna tela transparentno sprovedu prebrojavanje i objavu rezultata, da se poštuju pravila i da međunarodni posmatrači prate proces. Ipak, čak i u slučaju tehnički uredno sprovedenih izbora, duboke političke podele i optužbe za manipulacije verovatno će ostati i nakon zatvaranja biračkih mesta.

"Prevara i pučevi — deo su naše istorije", sumirao je jedan od aktivista, podsećajući da Honduras nosi nasleđe političkih previranja koje svaki izbornI ciklus ponovo dovodi u žižu javnosti.