Da li AI zapravo unazađuje radnike? Profesorica upozorava na rastuću atrofiju veština

Profesorica Anastasia Berg sa Univerziteta Kalifornija, Irvine, upozorava da prekomerno oslanjanje na veštačku inteligenciju može postepeno erodirati osnovne radne i kognitivne veštine, naročito kod mlađih, početnih zaposlenih.

Glavni nalaz i primeri

Prema Berg, novija istraživanja i iskustva kolega iz različitih oblasti ukazuju na brzu atrofiju veština kod zaposlenih koji se snažno oslanjaju na AI alate. Iako AI često ubrzava rad i angažman u učenju, studije objavljene u izdanjima poput Oxford University Press i radovima u časopisima Springer i MDPI upozoravaju da to može doći na štetu dubine razumevanja, kritičkog mišljenja i kreativnosti.

"Imamo ogroman broj empirijskih podataka o pitanju gubitka veština ili atrofije veština... Veštine zahtevaju i održavanje," rekla je Berg u podkastu "The Philosopher".

Ko je najugroženiji?

Berg ističe da su najranjiviji junior zaposleni i studenti koji od početka karijere zavise od AI. Na primer, profesori računarstva izveštavaju da neki učenici i mladi programeri više ne uče kako da samostalno pišu ili otklanjaju greške u kodu, jer im alati za generisanje koda rade najveći deo posla.

Zavisnost od AI nije ograničena samo na posao: mnogi odrasli koriste čatbotove za emocionalnu podršku, savete i svakodnevne odluke. Analiza 1,58 miliona razgovora na ChatGPT platformi koju su sproveli istraživači povezani sa OpenAI, Duke i Harvard univerzitetom pokazala je da je do juna 2025. oko 73% poruka odraslih korisnika bilo nevezano za rad, što ukazuje na široku upotrebu u privatne svrhe.

Zašto je to problem?

Prekomerno oslanjanje na AI može automatizovati ne samo izvršenje zadataka, već i procese kroz koje ljudi razvijaju znanja i sposobnosti. Kada radnici izbegavaju „trenje“ — rešavanje problema bez pomoćnog alata — gube prilike da razviju sposobnost rasuđivanja, kritičkog pregleda i duže pamćenje procedura.

To može dovesti do situacije u kojoj organizacije dobijaju zaposlene koji na papiru deluju efikasnije, ali nemaju sposobnost da rade nezavisno ili da prepoznaju i isprave greške koje AI može napraviti.

Kako umanjiti rizik

• Kompanije bi trebalo da kombinuju upotrebu AI sa planiranim programima obuke i verifikacije znanja.
• Uvođenje praktičnih vežbi bez pomoći AI — posebno za početnike — pomaže u građenju osnovnih kompetencija.
• Politike odgovornog korišćenja i redovne procene veština mogu sprečiti prekomerno oslanjanje.

Na kraju, Bergova poruka je upozorenje: bez pažljivog upravljanja, širenje AI u svakodnevne tokove rada može dovesti do dugoročne erozije sposobnosti radne snage, umesto očekivanog jačanja produktivnosti.