Studija iz 2024. pokazuje da američki pepeo od uglja može sadržati retke elemente vredne do 165 milijardi USD, od čega bi oko 97 milijardi moglo biti izvodljivo za oporavak. U pristupačnim deponijama procenjuje se oko 11 miliona tona REE — znatno više od prijavljenih rezervi SAD. Iako su metode ekstrakcije još u razvoju, potencijal za smanjenje uvozne zavisnosti i pomoć pri sanaciji deponija čini ovu opciju privlačnom.
Skriveno blago u pepelu: američki pepeo od uglja krije retke elemente vredne do 165 milijardi dolara
Novo istraživanje iz 2024. pokazuje da pepeo koji nastaje sagorevanjem uglja u američkim termoelektranama može sadržati značajne količine retkih elemenata (REE) — potencijalno vrednih do 165 milijardi američkih dolara, od čega bi oko 97 milijardi moglo biti izvodljivo za oporavak.
Kako nastaje takav pepeo i zašto sadrži REE
Ugalj je fosilizovana biljna masa koja tokom formiranja upija veoma male količine različitih minerala i elemenata. Pri sagorevanju, lako zapaljivi sastojci (ugljenik, vodonik, sumpor) odlaze u gasovito stanje, dok nekombustibilni minerali ostaju u pepelu. Zbog gubitka organske mase koncentracija retkih elemenata u staklastom pepelu može biti 4–10 puta veća nego u neizgorelom uglju.
Kolike su rezerve i šta istraživanje pokazuje
Tim sa Univerziteta Texas u Austin-u, na čelu sa geolozima Bridget Scanlon i Robertom Reedyjem, analizirao je decenije podataka o sastavu pepela, efikasnosti izdvajanja i lokacijama skladištenja. Procene ukazuju da bi u pristupačnim deponijama pepela (period 1985–2021) moglo ležati oko 11 miliona tona REE — gotovo osam puta više od zvanično prijavljenih američkih rezervi.
Procene vrednosti su raznovrsne: samo 15 lantanoida u ukupnom američkom pepelu teoretski vredi oko 56 milijardi USD, dok se vrednost u pristupačnom pepelu smanjuje na oko 14 milijardi USD. Lanthanidi koji su realno izvodljivi za eksploataciju procenjeni su na približno 8,4 milijarde USD. Kada se uzmu u obzir i itrijum (Y) i skandijum (Sc), ukupna teorijska vrednost dostiže ~165 milijardi USD, od čega bi oko 97 milijardi moglo biti proizvedeno prema autorima studije.
Tehnički, ekološki i pravni izazovi
Iako su brojke impresivne, izdvajanje REE iz pepela ostaje uglavnom u fazi istraživanja. Potrebne su efikasne, skalabilne i ekološki prihvatljive hemijske i fizičke metode ekstrakcije. Takođe, kad se uzmu u obzir troškovi prerade, bezbednosni standardi i sanacija lokacija (naročito neizolovanih deponija i bara), ekonomska isplativost varira od lokacije do lokacije.
Ipak, sposobnost da se delom pokriju troškovi sanacije zagađenih deponija i smanji zavisnost od uvoza čini ovaj pristup interesantnim za naučnike i kreatore politike. Autori navode i da bi takav pristup mogao doprineti energetskoj bezbednosti i da treba razmotriti slične procene i u drugim državama gde postoji značajna količina pepela od uglja.
Drugi potencijalni izvori REE
Osim pepela od uglja, naučnici istražuju i druge izvore: izumrle vulkanske strukture bogate gvožđem koje bi se mogle adaptirati za proizvodnju retkih elemenata, ali i fitomining — korišćenje hiperakumulatorskih biljaka koje prirodno skupljaju REE iz tla. Svaki od ovih pristupa nosi svoje prednosti i izazove, uključujući ekonomske, tehnološke i ekološke aspekte.
Zaključak
Pepeo od uglja predstavlja zanimljivu i potencijalno vrednu sekundarnu sirovinu za retke elemente, ali komercijalna primena zavisi od razvoja efikasnih i održivih tehnologija ekstrakcije, kao i od ekonomskih i regulatornih uslova. Istraživanja poput studije objavljene u novembru 2024. u International Journal of Coal Science & Technology pokreću važnu debatu o tome kako transformisati postojeći otpad u resurs uz minimiziranje štete po okolinu.
Pomozite nam da budemo bolji.
