Kineske kompanije koriste znanje iz dronova i električnih vozila kako bi ubrzale razvoj modularnih letećih automobila. Aridge (pod XPengom) testira leteći modul koji se puni u „mothership“ vozilu i tvrdi da ima preko 7.000 prednarudžbina i plan za isporuke sledeće godine. Ključni izazovi su regulativa, sertifikacija i održivi poslovni modeli, ali Kina ima prednost u lancu snabdevanja i inženjerskom kapacitetu.
EV prednost pokreće kineski razvoj letećih automobila
Radnik u belim rukavicama pregledava propelere kutijastog dvoseda na proizvodnoj liniji u fabrici u Guangzhouu, gde kineske kompanije testiraju serijsku proizvodnju modularnih letećih vozila. Iskustvo u proizvodnji dronova i električnih vozila, zajedno sa državnom podrškom, daje tim projektima ubrzani zamah.
Fabrika u Guangzhouu: modularni koncept i serijska proba
U dobro osvetljenoj hali logistički roboti premještaju delove dok se montira lagani leteći modul sa šest propelera koji poleće vertikalno. Modularni model kompanije Aridge (deo proizvođača EV-a XPeng) zamišljen je tako da se leteći modul sklapa i smešta u točkasto kopneno vozilo — takozvani „mothership“ — gde se i puni baterija.
Aridge je započeo probnu proizvodnju početkom novembra, tvrdi da pri punom kapacitetu može proizvesti po jedan primerak na svakih 30 minuta i prijavljuje više od 7.000 prednarudžbina, sa planom da počne isporuke naredne godine.
Tehnički i regulatorni izazovi
„Regulative, prihvatanje od strane potrošača, upravljanje vazdušnim prostorima i lanci snabdevanja moraće se postepeno usaglasiti“, upozorava Michael Du, potpredsednik Aridgea. Iako su električni motori i baterijske tehnologije značajno napredovali, sigurnost, sertifikacija i integracija u postojeću infrastrukturu ostaju ključni zadaci.
Međunarodna konkurencija i poslovni modeli
Globalno, nekoliko kompanija je izvelo pilotirane test-leteve — od američkih Joby i Archer do kineskih Aridge, EHang i Volant. EHang je ove godine dobio punu dozvolu za komercijalno poslovanje i planira pokretanje vazdušnog taksi-servisa u naredne tri godine, dok se druge kompanije još bore s certifikacijom i održivim modelima poslovanja.
Kineske prednosti
Analitičari ističu da Kina ima jaku prednost u lancu snabdevanja za električna vozila i veliki inženjerski potencijal koji omogućava brzo rešavanje proizvodnih problema. Kada EV-komponente dobiju avio-sertifikate, isti delovi mogu značajno ubrzati skaliranje proizvodnje letećih vozila.
Perspektiva tržišta
Beijing je niskopojasnu ekonomiju — uključujući leteće automobile, dronove i vazdušne taksije — proglasio strateškim sektorom za narednih pet godina, a neke pokrajinske vlasti planiraju ublažavanje ograničenja. Konsultantske procene, poput izveštaja Boston Consulting Group, predviđaju da bi kinesko tržište letećih automobila moglo vredeti oko 41 milijardu dolara do 2040. godine, ali uspon će zavisiti od uspeha u regulativi, sigurnosti i poslovnim modelima.
„Kina ima potencijal da izgradi konkurentsku prednost. Buduća konkurencija će zavisiti od kontrole troškova i efikasnosti u lancu snabdevanja“, kaže Zhang Yangjun sa Univerziteta Tsinghua.
Iako su izgledi podsticajni, put do svakodnevnog korišćenja letećih automobila i dalje je dug — zahteva tehnološka unapređenja, regulatornu saradnju i prihvatanje korisnika.
Pomozite nam da budemo bolji.
