Nova studija iz časopisa Frontiers in Zoology pokazuje da rakuni iz urbanih sredina imaju kraće njuške od svojih seoskih rođaka. Istraživanje je obuhvatilo gotovo 20.000 fotografija, a vodi ga Raffaela Lesch sa Univerziteta u Arkansasu u Little Rocku. Naučnici smatraju da pristup lakoj hrani iz ljudskog otpada favorizuje tolerantnije jedinke i tako pokreće promene povezane sa sindromom pripitomljavanja. Tim planira 3D merenja lobanja i proširenje istraživanja na druge gradske sisare.
Gradski rakuni pokazuju rane znake pripitomljavanja — šta otkrivaju kraće njuške
Rakuni koji pretražuju naše kontejnere možda nisu samo dosadna urbana pojava — nova istraživanja pokazuju da su neke fizičke promene kod gradske populacije rakuna slične ranim fazama pripitomljavanja.
Istraživanje objavljeno u časopisu Frontiers in Zoology analiziralo je gotovo 20.000 fotografija rakuna snimljenih širom kopnenih Sjedinjenih Država. Tim pod vođstvom Raffaele Lesch sa Univerziteta u Arkansasu u Little Rocku utvrdio je značajnu razliku: gradski rakuni u proseku imaju kraće njuške u odnosu na svoje seoske vrste.
Šta znači kraća njuška?
Kraća njuška je jedan od klasičnih znakova tzv. sindroma pripitomljavanja — skupa promena koje se često javljaju kako se životinje postaju mirnije i tolerantnije prema ljudima. Taj sindrom obuhvata promene u boji krzna, veličini zuba, obliku ušiju i lobanje, kao i druge morfološke pomake.
Kako dolazi do promena?
Autorka studije, Raffaela Lesch, naglašava jednostavan mehanizam: dostupnost hrane iz ljudskog otpada. "Životinje obožavaju naše đubre. To je lak izvor hrane. Sve što treba da urade je da podnesu naše prisustvo i da nisu agresivne, pa mogu da se najedu svega što bacimo", navodi Lesch. U urbanim uslovima jedinke koje su manje uplašene i tolerantnije prema ljudima imaju veću šansu da dođu do kontejnera i drugih izvora hrane — i upravo ta selekcija može podstaći morfološke promene tokom vremena.
Istraživači povezuju ove promene sa hipotezom o neurono-kranijalnom (neural crest) sindromu pripitomljavanja, koja objašnjava kako promene u razvoju ćelija neuralnog grebena mogu istovremeno uticati i na ponašanje i na fizičku građu.
"Bilo bi prikladno i duhovito da naredna pripitomljena vrsta budu rakuni — mogli bismo je nazvati 'trash panda'," kaže Lesch.
Studija je takođe istaknuta zbog velikog uključivanja studenata: 16 dobrovoljaca i istraživača iz studentskih i postdiplomskih programa navedeno je kao koautori. Tim sada radi na verifikaciji merenja zasnovanih na fotografijama korišćenjem 3D skeniranja kolekcije lobanja sa univerziteta, a projekat se širi i na druge gradske sisare kao što su armadile i oposumi kako bi se proverilo da li slični evolutivni trendovi postoje i kod drugih vrsta.
Ovo istraživanje podstiče šire razmišljanje o tome kako urbanizacija menja divlje populacije — ne samo u ponašanju već i u fizičkim osobinama — i otvara pitanja o dugoročnim posledicama suživota ljudi i gradske faune.
Pomozite nam da budemo bolji.
