Novosekvencionirani genom Vampyroteuthis infernalis procenjen je na 11–14 Gb, što ga čini najvećim među poznatim genomima glavonožaca. Oko 62% genoma čine ponovljeni elementi, a hromozomska arhitektura pokazuje sličnosti s ranim oblikima koji su prethodili razdvajanju lignji i hobotnica. Dok su hobotnice doživele intenzivno spajanje i preuređivanje hromozoma, vampirska lignja je sačuvala drevne genetske osobine koje pomažu rekonstrukciji evolucije ove grupe.
Vampirska lignja iz pakla otkriva drevne korene hobotnica — najveći genom među glavonožcima
Vampyroteuthis infernalis, poznata kao „vampirska lignja iz pakla“, nedavno je dala najveći genom među glavonožcima do sada — procenjen na oko 11–14 gigabaza (Gb). Otkriće otvara novi pogled na rane faze evolucije glavonožaca i pokazuje da ova tajanstvena vrsta čuva genom koji odražava drevne hromozomske osobine slične lignjama i hoboticama.
Glavni nalazi
Sekvenciranje DNK primerka, uhvaćenog kao slučajni ulov u Zalivu Suruga sa istraživačkog broda T/V Hokuto, otkrilo je iznenađujuće veliki genom. Za uporednu perspektivu: genomi nekih poznatih glavonožaca iznose — Doryteuthis pealeii 4,4 Gb, Euprymna scolopes 4,9 Gb, Sepia officinalis 5,5 Gb, dok su genomi hobotnica obično oko 2,2–2,7 Gb.
Velik deo vampirske lignje (oko 62 %) čine ponovljeni elementi — segmenti DNK koji se ponavljaju i znatno uvećavaju ukupnu veličinu genoma, bez proporcionalnog povećanja broja proteinkodirajućih gena.
Hromozomska arhitektura i evolucija
Upoređivanja sa ranije sekvencioniranim genomima desetorukih lignji, hobotnica, sipi, nautilusa i drugih mekušaca pokazuju da vampirska lignja, iako je osmoruka, zadržava delove hromozomske strukture svojih desetorukih rođaka (decapodiforma). Analize sugerišu da su rani preci hobotnica i lignji imali sličnu „lignju-sličnu“ hromozomsku arhitekturu.
Kod modernih hobotnica došlo je do procesa koji su istraživači nazvali „fusion-with-mixing” — nezvratnog spajanja i preuređivanja hromozoma koji je doveo do kompaktiranja i stvaranja jedinstvenih hobotnjastih genetskih aranžmana. Dok su hobotnice prošle kroz intenzivno hromozomsko preuređivanje, hromozomi vampirske lignje su ostali relativno konzervirani, iako je ukupna veličina njenog genoma porasla.
Zašto je to važno
Ovi podaci čine vampirsku lignju vrednim „genetskim Rosetta kamenom“ za rekonstrukciju ranih događaja u evoluciji glavonožaca. Kako objašnjava genomik Oleg Simakov (Univerzitet u Beču), „njen genom otkriva duboke evolutivne tajne o tome kako dve toliko različite linije mogle da poteknu iz zajedničkog pretka.“
Genomik Emese Tóth (Univerzitet u Beču) dodaje da vampirska lignja „čuva genetsko nasleđe koje prethodi i lignjama i hoboticama, omogućavajući direktan uvid u najranije faze evolucije glavonožaca.“
Studija je objavljena u časopisu iScience. Nalazi doprinose razumevanju kako genomske promene — posebno ponovljeni elementi i hromozomske reorganizacije — mogu podstaći evolucijsku raznolikost i specijalizaciju kod glavonožaca.
Kratak zaključak: Vampirska lignja nije „vampir“ niti klasična lignja, ali njen enormni i delimično konzerviran genom pruža ključne tragove o tome kako su se hobotnice i lignje formirale iz zajedničkog pretka pre stotinama miliona godina.
Pomozite nam da budemo bolji.
