Nova studija otkriva podtip mikroglije koji pri susretu sa amyloid‑beta nakupinama prelazi u neurozaštitno stanje i usporava nakupljanje i amyloid‑beta i tau proteina. Ključne karakteristike ovog podtipa su niži nivoi PU.1 i viša ekspresija CD28; gubitak CD28 povećava inflamatorne oblike mikroglije i plakove. Iako su rezultati dobijeni na miševima, otkriće otvara mogućnost imunoterapija koje bi preusmerile mikrogliju u zaštitni režim, pod uslovom da se mehanizmi potvrde kod ljudi.
Mikroglija kao štit protiv Alchajmera — nova saznanja koja otvaraju put imunoterapijama
Novo istraživanje pokazuje da određeni podtip mikroglije — imunoloških ćelija u mozgu — može preći u posebno neurozaštitno stanje kada se suoči sa nakupinama proteina amyloid‑beta, što usporava nakupljanje i amyloid‑beta i toksin‑povezanih tau agregata. Otkriće daje novu nadu za terapije koje bi ciljano preusmerile mikrogliju u ovaj zaštitni režim.
Međunarodni tim naučnika predvođen Pinar Ajata iz Icahn School of Medicine analizirao je modele Alchajmerove bolesti na miševima i otkrio karakterističnu kombinaciju: niže nivoe faktora PU.1 i pojačanu ekspresiju CD28 u ćelijama mikroglije koje pokazuju neurozaštitna svojstva.
Kako tačno deluje zaštitni podtip mikroglije
Mikroglija sa smanjenim PU.1 i povećanim CD28 bila je efikasnija u uklanjanju ili ograničavanju rastućih amyloid‑beta plakova i smanjivanju agregacija tau proteina u mozgovima miševa. Suprotno tome, istraživači su u eksperimentu blokirali proizvodnju CD28 i zabeležili povećanje inflamatornih, potencijalno štetnih oblika mikroglije, kao i češći nastanak plakova.
"Mikroglija nije samo destruktivan odgovor u Alchajmerovoj bolesti — ona može postati zaštitnik mozga," kaže Anne Schaefer sa Icahn School of Medicine.
Ovi rezultati podržavaju ranija genetska zapažanja da osobe sa genetskom predispozicijom za nižu ekspresiju PU.1 u određenim ćelijama obično razvijaju Alchajmer kasnije u životu, što sugeriše mehanizam koji smanjuje rizik.
Implikacije i ograničenja
Otkrivanje ovog zaštitnog stanja mikroglije otvara mogućnost razvoja imunoterapija koje bi ciljale povećanje udela takvih ćelija u mozgu. Ipak, autori upozoravaju da su dosadašnji eksperimenti rađeni na miševima i da je neophodno potvrditi da slični mehanizmi postoje i kod ljudi pre kliničke primene.
Alchajmerova bolest je kompleksna i verovatno će biti potrebno višestruko pristupno lečenje koje istovremeno cilja nekoliko puteva bolesti. Preusmeravanje mikroglije u neurozaštitni režim je jedan od obećavajućih pravaca, ali zahteva dalja istraživanja bezbednosti i dugoročnih efekata.
Studija takođe ukazuje na sličnosti u logici imunoregulacije između mikroglije u mozgu i regulatornih T‑ćelija koje deluju u ostatku imunog sistema, što dodatno podržava razmatranje imunoterapijskih strategija protiv Alchajmera.
Važno: Rezultati su značajni, ali privremeni — dalja istraživanja na ljudskim uzorcima i kliničke studije biće neophodni da bi se procenila stvarna terapeutska potencijalnost.
Pomozite nam da budemo bolji.
