Istraživači su proveli 40 sati na moru sa maršalskim navigatorima kako bi proučili tehniku „osećanja okeana“ — čitanje talasa, vetra i pokreta kanua za pronalaženje atola bez GPS-a. Tim je koristio mobilno praćenje pogleda, 360° snimanje pokreta i merenje moždane aktivnosti kako bi otkrio koje naznake navigatori koriste. Projekat ima i cilj očuvanja kulturnog znanja koje je ugroženo istorijskim raseljavanjima i klimatskim promenama. Rezultati se očekuju sledećeg leta.
Kako Maršalci „osećaju okean“: tradicija i nauka navigacije bez GPS-a
Ovog leta istraživači su proveli više od 40 sati na moru sa maršalskim navigatorima kako bi razotkrili kako domorodački majstori koriste tzv. „osećaj okeana“ za pronalaženje udaljenih atola bez modernih instrumenata. Umesto GPS-a ili sekstanta, ovi plovci čitaju talase, promene u nalihu, pravac vetra i pokrete kanua da bi osetili prisustvo ostrva koja su često nevidljiva dok im se ne približite.
Istorijski i kulturni kontekst
Maršalovih 29 atola su nisko podignuta i lako postaju nevidljiva na otvorenom moru. Tradicija navigacije talasima vekovima se prenosila usmeno i kroz praksu, ali je skoro iščezla nakon raseljavanja zajednica tokom američkih nuklearnih proba 1940–1950-ih, kada je mnogo znanja izgubljeno.
Ko učestvuje
U centru projekta je Alson Kelen, direktor škole za gradnju kanua, koji je veštine naučio od svog rođaka, kapetana Korenta Joea, jednog od poslednjih potpuno obučenih majstorskih navigatora. Tim okuplja stručnjake iz više disciplina i univerziteta, uključujući neuroznanost, antropologiju i okeanografiju.
Metode istraživanja
Tokom dvodnevne plovidbe prikupljeni su podaci pomoću mobilnog praćenja pogleda, 360° snimanja pokreta, merenja srčane frekvencije i aktivnosti mozga, kao i redovnih zadataka mapiranja. Svakih 30 minuta svi učesnici su beležili svoju procenu položaja na mapi i upisivali iz kojeg pravca su talasi delovali — što je omogućilo poređenje između iskustva stručnjaka i naučnika.
„Bilo mi je izuzetno teško da znam gde sam,“priznao je Hugo Spiers, jedan od vodećih naučnika u oblasti navigacije, ističući koliko su ovakve veštine specifične i zahtevne.
Zašto je istraživanje važno
Analiza snimaka, praćenja pogleda i zapisa moždane aktivnosti pomoći će da se razume koji senzorni signali i mentalne strategije stoje iza majstorskog navođenja talasima. Projekat ima i praktičnu dimenziju: cilj je očuvanje i prenošenje vrednog kulturnog znanja u vreme kada klimatske promene i podizanje nivoa mora predstavljaju ozbiljnu pretnju za Maršalova Ostrva.
Istraživači planiraju da objave detaljne rezultate sledećeg leta.
Pomozite nam da budemo bolji.
