Timovi iz Kine uspeli su da izdvoje CO2 iz morske vode i pretvore ga u jantarenu kiselinu, sirovinu za polibutilen sukcinat — biorazgradivu plastiku. Ova metoda istovremeno smanjuje količinu rastvorenog CO2 u okeanima i pruža zamenu za neke naftne polimere. Ipak, pre šire primene neophodne su provere energetske potrošnje, ekonomske isplativosti i ukupnog uticaja na emisije.
Prva demonstracija: CO2 iz morske vode pretvoren u sirovinu za biorazgradivu plastiku
Istraživači iz Kine napravili su prvi praktični korak koji istovremeno odgovara na dva globalna problema — prekomernu koncentraciju CO2 u atmosferi i zagađenje plastikom. Timovi sa Univerziteta za elektronske nauke i tehnologiju Kine i Šenžen instituta za napredne tehnologije razvili su postupak za izdvajanje ugljen-dioksida iz morske vode i njegovu pretvorbu u korisni hemijski proizvod.
Umesto da hvataju CO2 iz vazduha, kako to rade mnoge tehnologije za direktno hvatanje ugljen-dioksida, ovi naučnici ciljaju CO2 koji je već rastvoren u okeanima — prirodnim apsorberima oko trećine atmosferskog ugljen-dioksida. Iz morske vode su ekstrahovali CO2 i hemijskim postupcima konvertovali ga u jantarenu kiselinu (succinic acid).
Jantarena kiselina je važna sirovina za proizvodnju polibutilen sukcinata (PBS) — vrste biorazgradive plastike pogodna za proizvode poput čepova za flaše, igračaka i ambalaže. PBS se razgrađuje znatno brže od klasičnih polimera, što može umanjiti količinu dugotrajnog plastičnog otpada u prirodi.
Prednosti i ograničenja
Ovaj pristup donosi dvostruku korist: potencijalno smanjenje količine rastvorenog CO2 u okeanima (što može pomoći u ublažavanju zakiseljavanja) i proizvodnju održive sirovine koja može zameniti deo naftnih polimera. Ipak, radi se još uvek o ranoj demonstraciji: treba proveriti energetsku potrošnju procesa, njegovu ekonomsku isplativost i ukupni bilansek emisija u čitavom životnom ciklusu proizvoda.
Važno je naglasiti da čak i najbolja takva tehnologija nije zamena za smanjenje emisija u izvoru — smanjenje sagorevanja fosilnih goriva, prelazak na obnovljive izvore energije i smanjenje potrošnje i dalje su ključni.
CX Xiang, specijalista za hemijsku fiziku i nauku o materijalima na Caltechu (koji nije učestvovao u istraživanju), ocenio je: "Ovo je prva demonstracija koja ide od ugljen-dioksida iz okeana do upotrebljivog sirovinskog materijala za biorazgradivu plastiku."
Dok se očekuju dalja testiranja i optimizacija, ideja da se prirodni apsorberi CO2 iskoriste i pretvore u vredne proizvode otvara novu perspektivu za kružnu i niskougljeničnu privredu. U međuvremenu, pojedinci i kompanije mogu pomoći smanjenju zagađenja biranjem alternativnih proizvoda bez plastike i podrškom održivim rešenjima.
Pomozite nam da budemo bolji.
