Rimske legije i mačke: kako su kućne mačke stigle u Evropu pre oko 2.000 godina

Nova genetska analiza pokazuje da su moderne kućne mačke u Evropu stigle tek pre oko 2.000 godina — i da su se širile preko rimskih vojnih puteva. Istraživanje baca novo svetlo na dug i složen odnos ljudi i mačaka, od neolita do antičke Evrope.

Arheolozi su ranije smatrali da je pripitomljavanje mačaka započelo pre oko 9.500 godina u Levantu, kada su rani poljoprivrednici privlačili glodare i time i divlje mačke. Ove rane veze između ljudi i mačaka dokumentovane su i nalazima sa ostrva Kipar (oko 7.500. g. p. n. e.)

Mačke su zauzele posebno mesto u starom Egiptu pre oko 3.500 godina, što potvrđuju brojni arheološki nalazi i kulturološki prikazi — među kojima je i božanstvo Bastet. Ranije genetske studije na mitohondrijalnoj DNK sugerisale su mogućnosti ranijeg širenja iz Turske i Egipta, ali su interpretaciji nedostajali opipljivi arheološki i genomni podaci.

U novoj studiji, tim je analizirao genome 70 drevnih mačaka (od oko 9.000. g. p. n. e. do 19. veka) i 17 savremenih divljih mačaka iz Severne Afrike, Italije i Bugarske. Rezultati ukazuju da su moderni domaći potomci u Evropi prvenstveno potekli iz severnoafričke linije koja se proširila kasnije — tek u poslednja dva milenijuma.

Autori sugerišu da su rimske trupe i saobraćajne rute igrale ključnu ulogu u tom procesu: vojnici su koristili mačke za kontrolu glodara u logorima i na brodovima, što je omogućilo brzu širenje tih životinja kroz rimski svet. Kućne mačke su potom bile prisutne i u Rimskoj Britaniji već u 1. veku n. e.

Studija takođe pokazuje da su raniji primerci mačaka pronađeni u Evropi i Turskoj uglavnom pripadali evropskoj divljoj mački. Razlike u genomu često su posledica hibridizacije između populacija, a ne nezavisnog procesa potpunog pripitomljavanja.

Poseban primer su sardinske divlje mačke: i drevne i savremene sardinske populacije bliže su severnoafričkim divljim mačkama nego domaćim mačkama, što upućuje da su ljudi dovodili divlje mačke na mediteranska ostrva gde one nisu bile autohtone.

Ovo istraživanje je deo projekta FELIX, finansiranog od strane Evropske unije, koji planira analizu više od 800 arheoloških uzoraka mačaka starosti do 10.000 godina kako bi se bolje razumele veze između ljudi i mačaka kroz vreme.

U komentaru rezultata, evolucionarni biolog Džonatan Losos primetio je:

„Večno sfinksoidne, mačke svoje tajne otkrivaju škrtoumno. Potrebno je još drevne DNK da bismo rasvetlili ove zagonetke.“

Zašto je ovo važno: studija menja dosadašnje shvatanje istorije kućnih mačaka u Evropi i ističe kako su kulturne i vojne mreže (poput rimskih) oblikovale širenje domaćih životinja.