Nova studija pokazuje da bi smanjenje temperaturnog gradijenta između Arktika i ekvatora moglo produžiti leto u Evropi za oko 42 dana do 2100. godine. Istraživači su koristili slojeve jezerskog mulja kako bi rekonstruisali sezonske obrasce poslednjih ~10.000 godina i utvrdili vezu između LTG‑a i dužine leta. Arktik se zagreva mnogo brže od proseka, a za svaki stepen smanjenja LTG‑a leto se može produžiti za približno šest dana. Rad je objavljen 19. novembra u Nature Communications.
Klimatske promene mogle bi produžiti leto u Evropi za 42 dana do 2100. — zašto je to zabrinjavajuće
Nova studija upozorava da bi, usled ljudski izazvanih klimatskih promena, leto u Evropi moglo da postane u proseku duže za oko 42 dana do kraja veka. To zvuči primamljivo, ali naučnici ističu da duže leto znači više i intenzivnije talase vrućine, veći pritisak na zdravstveni sistem, poljoprivredu i infrastrukturu.
Ključni mehanizam koji su istraživači identifikovali je smanjenje tzv. latitudinalnog temperaturnog gradijenta (LTG) — razlike u temperaturi između Arktika i ekvatora. LTG utiče na atmosferske cirkulacije preko Atlantskog okeana; kada se taj gradijent smanji, letnji obrasci vremena i talasi vrućine mogu da traju duže i da budu učestaliji.
Autori studije su koristili geološke zapise iz slojeva mulja na dnu jezera (varve) da rekonstrušu sezonske obrasce kroz poslednjih oko 10.000 godina. Ti sedimentni slojevi beleže naizmenične sezonske taloge i omogućavaju procenu dužine prošlih leta i zima. Pre oko 6.000 godina, prirodne fluktuacije LTG-a dovele su do toga da su evropska leta trajala i do oko osam meseci.
Danas se Arktik zagreva do četiri puta brže od svetskog proseka, delom zbog emisija gasova sa efektom staklene bašte. Istraživanje navodi da se za približno svaki stepen Celzijusa smanjenja LTG-a evropsko leto može produžiti za oko šest dana, što prema trenutnim klimatskim projekcijama daje dodatnih ~42 dana do 2100. godine.
„Naši nalazi pokazuju da ovo nije samo savremeni fenomen; to je ponavljajući element klimatskog sistema Zemlje. Ono što je sada drugačije jeste brzina, uzrok i intenzitet promena,“ rekla je dr Laura Boyall, jedna od autorki studije.
„Ovo istraživanje pokazuje da su evropske sezone kroz hiljade godina bile vođene temperaturnim gradijentom, što pomaže da bolje predvidimo buduće promene,“ istakla je dr Celia Martin‑Puertas, vodeća istraživačica sa Royal Holloway, Univerziteta u Londonu.
Posledice dužeg leta su višestruke: češći i jači toplotni talasi koji ugrožavaju zdravlje ljudi, povećana potreba za rashlađivanjem i energetikom, promena u ritmu rasta biljaka i rizik po poljoprivredu, kao i pomeranje ekoloških zona. Autori naglašavaju da razumevanje prošlosti klime pomaže u preciznijem predviđanju i pripremi za buduće promene.
Studija je objavljena 19. novembra u časopisu Nature Communications.
Pomozite nam da budemo bolji.
