„Izabrali smo ovaj život“ — kako PKK živi u bunkerima Kandila dok najavljuje prekid oružanog otpora

U jednom od skrivenih bunkera ispod planina Kandil na severu Iraka, borci PKK-a opisuju zašto ne žele da se lako odreknu gerilskog načina života i kako vide prelaz sa oružane borbe na politički angažman. Komandantkinja Serda Mazlum Gabar kaže da su svoje odluke doneli slobodno i da planinska svakodnevica ostaje njima bliža od gradskog života.

Pristup i život u bunkeru

Novinari su dobili retki pristup jednom od štabova u Kandilu. Na ulazu velik ventilator uvodi svež vazduh kroz skriveni prolaz. Tunel vodi do širih hodnika u kojima su borci poređani da prime goste. Hodnik se granja na nekoliko prostorija: spavaonice, zajednička kuhinja i posebno uređena prostorija za veze sa drugim jedinicama u okolnim planinama. Jedna prostorija, ukrašena biljkama i svetlosnim nizovima, namenjena je ženama-borkinjama.

Povratnici i simbolične geste

U poslednjim mesecima u Kandil su stigli borci koji su se povukli iz Turske kao znak podrške mirovnom procesu. Među njima su Vejin Dersim, koja se priključila pokretu sa 23 godine i sada se povukla u iračke planine, i Devrim Palu, koji se pridružio 1999. godine. Pokret je formalno najavio odricanje od oružanog otpora, a oko tridesetak boraca simbolično je spalilo oružje — uprkos tome mnogi članovi i dalje nose puške.

Kako borci objašnjavaju svoj izbor

„Proces mira ne znači napuštanje planina. Nismo bili primorani na ovaj život. Izabrali smo ga,“ kaže Serda Mazlum Gabar.

Ona ističe da bi se teško prilagodila gradskim uslovima: „Priroda me ne plaši, ali ne bih se osećala bezbedno u gradu — sa automobilima, dimom i saobraćajem.“

Svakodnevica i infrastruktura

U bunkeru su zidovi ukrašeni fotografijama vođe pokreta Abdullaha Öcalana i palih saboraca. U kuhinji se mesi testo za lahmacun (tanku pitu sa mesom), drugi gledaju televiziju, piju čaj ili obavljaju razgovore. Prvobitno su borci krili se u pećinama, a tokom godina su iskalili i iskopali desetine dobro održavanih bunkera — Kandil je postao centralno uporište.

Jedan borac je rekao da bi mogao da „vozi ovim planinama sa zatvorenim očima“, opisujući dobro poznavanje staza i bezbednosnih pravila koja omogućavaju kretanje i komunikaciju među grupama.

Politička tranzicija i izazovi

Pokret, čiji je osnivač Abdullah Öcalan u zatvoru od 1999. godine, u zvaničnim izjavama najavljuje prelazak ka demokratskom i političkom delovanju radi zaštite prava kurdske manjine. Ipak, prelaz sa oružanog otpora na politički angažman nailazi na praktične i psihološke izazove: dolazi do preseljenja boraca, održavanja logistike u planinama i promene identiteta koji je decenijama bio vezan za gerilski način života.

Bez obzira na najave o prekidu borbi, scene u Kandilu pokazuju da način života i osećaj bezbednosti ostaju duboko ukorenjeni u svakodnevici boraca — dok se istovremeno pokret priprema za novu fazu delovanja.