U Al-Zawaydi, deca iz Gaze koriste specijalizovane VR-programе koji ih privremeno odvode u bezbedne, mirne pejzaže. Terapeuti kažu da prilagođeni programi ubrzavaju oporavak — rezultate navode već posle 5–7 sesija, naspram 10–12 u klasičnim metodama. WHO i UNICEF upozoravaju da je podrška za oko milion dece u Pojasu Gaze i dalje od suštinskog značaja. Stručnjaci dodaju da VR treba koristiti uz klasične terapije i stručni nadzor.
VR-terapija vodi decu iz Gaze u mirne svetove — brži oporavak nego klasična terapija
U centralnoj Gazi, deca pogođena ratom prolaze kroz program VR-terapije koji ih na trenutak odvodi iz okruženja razaranja u virtuelne bašte, plaže i bezbedne gradove. Sesije se održavaju u belom šatoru na peskovitom terenu u Al-Zawaydi, gde mališani kroz plave TechMed Gaza naočare istražuju smirene pejzaže i interaktivne scene prilagođene njihovim potrebama.
Petoro dečaka, među kojima je jedan u kolicima, sa oduševljenjem okreću glave i reaguju na prizore koje vide. Jedan od njih uzvikne: "Pas mi trči prema meni" i doziva ga: "Hajde! Hajde!"; drugi, osmehujući se, pokušava da dotakne prikazanu scenu, a petnaestogodišnji Salah Abu Rukab, koji je tokom rata zadobio povredu glave, testira sliku dok mu operater podešava kaiševe.
Kako terapija funkcioniše
Programi koji se koriste u ovoj terapiji posebno su dizajnirani za traumatizovanu decu: uzimaju u obzir njihov fizički i psihološki status i sadrže elemente igre sa terapeutskim, preventivnim i razvojim ciljevima. Operateri objašnjavaju da virtuelne scene pomažu deci da ponovo izgrade pozitivne predstave o svetu i vežbaju suočavanje sa stresom u kontrolisanom okruženju.
"Kroz programe možemo dizajnirati igre sa terapijskim, preventivnim i razvojim ciljevima koje pomažu detetu da se pripremi ili da nauči da se bolje suočava i upravlja svojim životom," rekao je Abdalla Abu Shamale, koordinator mentalnog zdravlja uključen u program.
Prema njegovim rečima, iskustvo pokazuje da neka deca reaguju brže nego kod standardnih terapijskih pristupa: "U regularnim sesijama bez VR-a obično nam treba oko 10 do 12 susreta, dok s VR-om možemo postići rezultate za samo pet do sedam sesija." Ovo ubrzanje, kako navode terapeuti, odnosi se na određene ciljeve kao što su smanjenje anksioznosti, poboljšanje raspoloženja i obnavljanje osnovnih socijalnih veština.
Kontekst i potrebe
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da povrede i traumatska iskustva tokom konflikta ostavljaju dugotrajan teret na mentalno zdravlje. UNICEF navodi da je oko milion dece u Pojasu Gaze pogođeno i da im je potrebna psihološka i psiho-socijalna pomoć nakon dve godine sukoba. U tom kontekstu, VR-programi se pojavljuju kao dopuna iscrpljenim i nedovoljno dostupnim uslugama mentalnog zdravlja.
Stručnjaci, međutim, ističu da VR nije čarobno rešenje za sve slučajeve: uspeh zavisi od individualnih potreba deteta, stručnog vođenja i integracije s drugim oblicima psihoterapije i podrške. Ipak, za mnogu decu izloženu ekstremnim traumama, ovi prilagođeni virtualni programi predstavljaju važan i privremen prostor bezbednosti i igre.
Pomozite nam da budemo bolji.
