Predsednik Venecuele Nicolás Maduro održao je masovni miting u Karakasu i ponovo istakao zahtev za "mir sa suverenitetom, jednakosti i slobodom", odbacivši, kako je rekao, svaki "robovski mir" i svaku vrstu kolonijalne dominacije.
"Ne želimo robovski mir, niti mir kolonija! Kolonija — nikad! Robovi — nikad!"
Skup je održan u trenutku kada SAD pojačavaju vojno prisustvo u regionu. Prema dostupnim informacijama, američke snage u regionu broje oko 15.000 vojnika, raspoređen je i najveći nosač aviona sveta, a jedna grupa označena je kao "teroristička" zbog umešanosti u trgovinu drogom.
Od septembra su, prema izveštajima, izvedeni najmanje 21 napad na brodove za koje se sumnja da prevoze drogu u Karibima i Pacifiku, a poginulo je najmanje 83 osobe. Analitičari upozoravaju da obim i raspored američke sile znatno prevazilaze ono što bi bilo potrebno za ciljanu akciju protiv krijumčarenja droge, dok vlasti u Karakasu tvrde da je cilj smena režima radi kontrole prirodnih resursa, pre svega nafte.
U međuvremenu su objavljeni podaci da je američki predsednik tokom telefonskog razgovora 21. novembra ponudio Maduru mogućnost bezbednog odlaska iz zemlje. Prema izvorima bliskim razgovoru, Maduro je navodno pristao da razmotri odlazak uz uslov da on i članovi njegove porodice dobiju potpunu pravnu amnestiju, uklanjanje američkih sankcija i obustavu ključnih postupaka koji mu se stavljaju na teret pred međunarodnim institucijama. Zahtevi su uglavnom odbijeni, a ponuđeni rok za odlazak istekao je narednih dana, nakon čega su američke vlasti objavile da je vazdušni prostor Venecuele zatvoren.
Reporterka Teresa Bo, izveštavajući sa granice između Kolumbije i Venecuele, navodi da su mnogi građani zabrinuti zbog mogućnosti vojnog udara i da prelazak preko mosta Simon Bolivar prolaze u iščekivanju i strahu. Istovremeno, venecuelanske vlasti pojačavaju raspoređivanje trupa i prikazuju protivvazdušnu opremu i lovačke avione kako bi štitile prestonicu i ključne saobraćajnice.
Zvaničnici u Karakasu svestan su vojne nadmoći SAD, pa se, prema izvorima i procenama analitičara, radi i o strategijama koje bi mogle uključivati neregularne napade, sabotaže i angažman paravojnih ili kriminalnih grupa. Takve opcije pogoduju scenariju haosa i anarhije, što dodatno zabrinjava široke slojeve stanovništva — i one koji bi želeli promenu režima, ali se plaše potencijalnog pogoršanja bezbednosne situacije.
Situacija ostaje napeta, sa visokim rizikom daljeg zaoštravanja. Javnost i regionalni akteri prate razvoj događaja dok obe strane razmenjuju optužbe i ucenjivačke signale.
