Angela Graves dobila je preliminarnu podršku za pilot‑projekat koji testira mikoremediaciju tla u Merrimacku, fokusirajući se na PFOA. Ispitivanje obuhvata parče od 10 kv. stopa, merenja pre i posle tretmana i spaljivanje ubrani pečuraka radi uništavanja PFAS. Stručnjaci upozoravaju na ograničenja — teško je pratiti potpune puteve razgradnje PFAS, a gljive deluju najviše u površinskom sloju tla — ali projekat nudi jeftiniju i prirodniju alternativu za velike zagađene površine. Za početne testove zatraženo je oko 7.000 USD, a radovi su planirani za proleće.
Pečurke protiv ’forever’ hemikalija: pilot-projekat u Merrimacku testira čišćenje tla PFOA pomoću gljiva
Angela Graves, dugo stanovnica Merrimacka, pokrenula je pilot-projekat mikoremediacije sa preliminarnom podrškom državnog Odseka za zaštitu životne sredine (New Hampshire DES). Cilj je ispitati mogu li određene vrste gljiva pomoći u uklanjanju jedne od „forever“ hemikalija — perfluorooktanske kiseline (PFOA) — sa tla u zoni nekadašnje fabrike Saint‑Gobain Performance Plastics.
Šta su PFAS i zašto zabrinjavaju?
Per‑ i polifluoroalkilne supstance (PFAS), poznate kao „forever“ hemikalije, veoma su postojane i sporo se razgrađuju u prirodi. One mogu da prodru u tlo, izvore pijaće vode i lance ishrane, a povezane su sa zdravstvenim rizicima kao što su poremećaji u razvoju i određene vrste raka.
Kakva je ideja projekta?
Graves predlaže uspostavljanje kontrolisanog ispitnog parčeta od oko 10 kvadratnih stopa na ili blizu lokacije bivše fabrike. Na tom mestu planira da propagira takozvane white rot gljive koje su u laboratorijskim uslovima pokazale sposobnost da razlažu neke jake molekulske veze ili da apsorbuju kontaminante u svoja tkiva.
Metodologija
Tim će izmeriti koncentraciju PFOA u zemljištu pre i posle tretmana, pratiti koliko zagađivača se pojavi u pečurkama nakon sazrevanja, i potom poslati ubrani materijal na spaljivanje u inkineratoru dovoljno visokih temperatura za destrukciju PFAS. Upoređivanje vrednosti iz uzoraka zemljišta i pečuraka trebalo bi da pokaže da li metoda smanjuje ukupnu količinu PFOA u tretiranom sloju tla.
Finansije i logistika
Graves je za pilot zatražila oko 7.000 USD za početna merenja i analize; projekat je dobio interesovanje i preliminarnu podršku DES‑a, a deo sredstava može biti obezbeđen iz te institucije. Nije još odlučeno hoće li parcela biti na zemljištu kompanije Saint‑Gobain — ako to ne bude moguće, plan je da se nađe odgovarajuća lokacija na susednim parcelama.
Ograničenja i stručni komentari
Paula Mouser, profesorka građevinskog i zaštite životne sredine na Univerzitetu Nju Hempšira, ističe da su biološke metode, uključujući mikoremediaciju, još relativno malo istražene u polju PFAS i da postoji izazov u praćenju puteva razgradnje. Čak i kada organizmi razbiju neke veze unutar PFAS molekula, često nastaju sekundarni produkti koji takođe zahtevaju praćenje. Takođe, mnoge gljive deluju u površinskom sloju tla i možda neće doseći dublje zagađenje, pa je metoda pogodnija za plitke slojeve zemlje.
Zašto je ovaj pristup vredan ispitivanja?
Graves i podržavaoci projekta navode da bi, ukoliko se pokaže delotvornim, mikoremediacija mogla da ponudi relativno jeftiniji i prirodniji način upravljanja velikim područjima zagađenog zemljišta gde je masovno iskopavanje nepraktično. Cilj pilot‑studije je da pruži prve podatke o efikasnosti metode za PFOA i da ukaže na dalje pravce istraživanja.
Šta sledi: ako sve bude po planu, radovi na parceli trebalo bi da počnu u proleće, uz dalje analize i moguće proširenje istraživanja u zavisnosti od rezultata.
Pomozite nam da budemo bolji.
