Toksične poplave prete obalama SAD — hiljade lokacija s opasnim otpadom ugrožene do 2100.

Nova studija istraživača sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA) i Univerziteta Kalifornija u Berkliju upozorava da rast nivoa mora ugrožava hiljade lokacija sa opasnim otpadom duž američkih obala i da je vreme za delovanje ograničeno. Analiza obuhvata 23 obalske savezne države i Portoriko i pokazuje da bi do 2100. godine oko 5.500 takvih lokacija moglo biti izloženo poplavama — a čak i u trenutnom scenariju niskih emisija više od 5.000 ostaje ugroženo.

Ključni nalazi

- Među skoro 100.000 milja američke obale, procenjeno je da 5.500 lokacija sa opasnim materijama (deponije, industrijska postrojenja i slično) mogu biti poplavljene do 2100. godine. - Sedam država (Luizijana, Florida, Nju Džerzi, Teksas, Kalifornija, Njujork i Masačusets) sadrži oko 80% lokacija koje su najviše ugrožene. - Čak i u optimističnom (niskim emisijama) scenariju uklonilo bi se samo nešto više od 300 lokacija sa liste rizika — veliki deo problema proizilazi iz dosadašnjih emisija i istorijskog smeštanja industrije uz obalu.

Rokovi i dodatni faktori rizika

Autori su koristili 100-godišnji događaj poplave kao meru rizika pod scenarijima visokih i niskih emisija. Većina ugroženih objekata mogla bi predstavljati ozbiljan rizik već oko 2050. godine, što znači da zajednicama i vlastima ostaje ograničeno vreme za pripremu i zaštitu.

Sleganje tla (subsidence) pojačava problem

Pored porasta nivoa mora, mnoge oblasti beleže i sleganje tla koje dodatno povećava ranjivost. Na primer, delovi ostrva Oahu na Havajima tonu i do 25 mm godišnje — što je znatno više od očekivanih vrednosti. Studija iz 2024. o 32 američka grada duž atlantske, zalivske i pacifičke obale pokazala je da 24 grada tonu najmanje 2 mm godišnje.

Istorijski primeri: kada poplave oslobađaju toksične materije

Posledice su već vidljive u stvarnom svetu. Tokom poplava izazvanih uraganom Harvi 2017. na obali Teksasa zabeleženo je oko 200 prijavljenih izliva kontaminanata. U posebno dramatičnom slučaju, eksplozija u postrojenju kompanije Arkema u blizini Krosbija izazvala je evakuaciju desetina hiljada ljudi. Takvi incidenti ukazuju na potencijalne posledice povećane izloženosti obalskih industrijskih lokacija poplavama.

Poplave izazvane porastom nivoa mora same po sebi su opasne, ali kada talas dopre do objekata sa opasnim materijama, rizik se višestruko povećava — i teret pada na siromašnije i diskriminisane zajednice koje često nemaju resurse za pripremu, povlačenje ili oporavak,

rekao je Lara Cushing, vodeća autorka studije (UCLA).

Zajednicama na obali, uključujući ugrožene grupe koje rade na jačanju otpornosti, potrebni su podaci i resursi da bi planirale budućnost. Rešenja postoje, ali donosioci odluka moraju biti spremni da deluju,

istakla je Rachel Morello-Frosch, koautorka studije (UC Berkeley).

Šta se može uraditi

Autori i stručnjaci predlažu kombinaciju mera koje mogu smanjiti rizik i ograničiti buduće štete:

• Detaljna mapa i praćenje lokacija sa opasnim materijama kako bi se prioritetizovale intervencije.
• Ulaganja u zaštitnu infrastrukturu (nasipi, barijere, modernizacija odvodnih sistema) i u sisteme ranog upozoravanja.
• Prevencija — premještanje najkritičnijih postrojenja i bezbedno zbrinjavanje opasnog otpada.
• Podrška marginalizovanim zajednicama kroz finansiranje, pristup informacijama i planove evakuacije.
• Regulatorne i finansijske politike na saveznom, državnom i lokalnom nivou koje podstiču adaptaciju i smanjenje rizika.

Zaključak studije je jasan: bez pravovremenih ulaganja i planiranja milioni ljudi, a naročito ranjive zajednice, mogli bi pretrpeti posledice potencijalno toksičnih poplava. Istovremeno, postoje praktična rešenja koja mogu smanjiti rizik — ali za njihovo sprovođenje potrebna je politička volja i resursi.