Studija Denise Moerel pokazuje da se moždana aktivnost partnera koji zajedno rade brzo usklađuje i ostaje sinhronizovana tokom zadatka. U prvih 45–180 ms svi učesnici reaguju slično, ali oko 200 ms usklađenost ostaje samo unutar stvarnih parova, a ne između slučajnih pseudo-parova. Nalaz ukazuje da je ključna sama socijalna interakcija — proces zajedničkog dogovora i međusobne pažnje — a ne samo deljenje istih pravila.
Mozgovi saradnika se sinhronizuju već za ~200 ms — studija objašnjava kako
Da li ste ikada osetili „flow“ dok ste radili s nekim — kao da ste na istoj talasnoj dužini? Nova studija predvođena kognitivnom neuroznanstvenicom Denise Moerel pokazuje da se ta ujedinjenost ponekad ogleda i na nivou moždane aktivnosti.
Ljudi su izrazito društvena bića i oslanjamo se na saradnju u mnogim sferama života — od govora i držanja ritma do vaspitanja dece i timskog rada. Saradnja često podrazumeva praćenje istih pravila i deljenje sličnih mentalnih modela, a istraživači su želeli da utvrde da li se takvo „usklađivanje“ očituje i u električnim signalima mozga, i da li ono zavisi od same međusobne interakcije ili samo od zajedničkog zadatka.
U eksperimentu su učestvovala 24 para. Partneri su najpre zajednički dogovarali kriterijume za sortiranje serije crno-belih oblika koji su se razlikovali po obliku, tipu šare, kontrastu i veličini šare. Nakon dogovora, nastavili su rad leđima okrenuti — bez govora — svaki pred svojim ekranom koji je prikazivao isti radni prostor za sortiranje, uz povremene kratke pauze tokom kojih su mogli da razgovaraju.
Tokom te faze, moždana aktivnost učesnika merena je elektroencefalografijom (EEG). Istraživači su upoređivali signale unutar stvarnih parova, ali i između slučajno uparenih pseudo-parova čiji su podaci naknadno spojeni radi kontrole.
Rezultati su pokazali dve važne stvari. Prvo, u ranoj fazi — oko 45–180 milisekundi nakon pojave oblika — svi učesnici su pokazivali slične moždane odgovore, što se može povezati sa percipiranjem istog podražaja i početnom obradom vizuelnih informacija. Drugo, već oko 200 milisekundi tadašnja sličnost počinje da se raštrkava: usklađenost moždane aktivnosti ostala je jaka unutar stvarnih parova, ali nije bila prisutna između slučajnih pseudo-parova.
Kako je eksperiment odmicao i pravila kategorisanja su bila potvrđivana kroz zadatke, unutarpoparska sinhronizacija postajala je sve izraženija. Kada su istraživači upoređivali osobu iz jednog para sa osobom iz drugog para koja je koristila iste kriterijume, jačanje usklađenosti bilo je znatno slabije nego kod stvarnih saradnika.
„Ovi rezultati naglašavaju da socijalne interakcije imaju centralnu ulogu u oblikovanju neuronskih predstava u ljudskom mozgu,“ navode autori.
Tumačenje nalaza sugeriše da sama interakcija — proces uspostavljanja pravila, međusobna pažnja i zajedničko iskustvo — doprinosi dubljoj neuralnoj sinhronizaciji, iznad i dalje od jednostavnog izvršavanja istog zadatka. Takva sinhronizacija se javlja brzo, u stotinama milisekundi, i može pomoći da timski rad, komunikacija i donošenje odluka budu efikasniji.
Autori napominju da ovaj pristup ima potencijalne primene u proučavanju timske dinamike, obrazovanja i interaktivnih tehnologija koje bi unapredile saradnju. Više eksperimenata i različitih zadataka biće potrebni da bi se preciznije razumeli mehanizmi koji stoje iza neuralne usklađenosti među ljudima.
Pomozite nam da budemo bolji.
