„Nema nadzora nad zemljotresima“: planirani naftovod u Britanskoj Kolumbiji nosi ozbiljne geološke rizike, upozoravaju stručnjaci

Kada je 2002. godine snažan zemljotres pogodio udaljeni deo Aljaske, naftovod dug oko 800 milja koji je presekao Denali rasjed ostao je neoštećen zahvaljujući specifičnom inženjerskom rešenju: delovi cevovoda ležali su na gredama koje su mu omogućavale da se njihaju i klize bez prelamanja. Takav pristup bio je moguć zato što su inženjeri precizno mapirali rasjed i njegove ponašanje.

Zašto je predloženi kanadski projekat drugačiji

Federalna vlada Kanade nedavno je podržala predlog za naftovod koji bi prevozio tešku naftu iz Alberte do Pacifika preko Britanske Kolumbije. Trasa bi verovatno išla kroz Rocky Mountain Trench i severni, slabo naseljeni deo provincije, završavajući u Douglas Channel — području s dubokim fjordovima i složenom obalom. Projekat već izaziva snažan otpor Prvih naroda, između ostalog zbog mogućeg ukidanja zabrane velikih tankera u tom području.

Glavni rizici prema stručnjacima

Seizmolog Edwin Nissen i njegov tim upozoravaju da su bar dva rasjeda duž potencijalne trase — uključujući Rocky Mountain Trench — možda i dalje aktivna i sposobna da izazovu velike površinske pomake. Oni naglašavaju da je seizmička i tektonička situacija u planinskim oblastima pacifičke obale slabo dokumentovana i da nema dovoljno instrumentacije (seizmičkih stanica i GPS mreža) za mapiranje malih potresa koji bi otkrili aktivnost rasjeda.

Nedostatak podataka znači da se ne može pouzdano proceniti rizik od velikih zemljotresa, klizišta ili njihovih kombinacija. Čak i manji potresi mogu da pokrenu klizišta koja, u uskim fjordovima, mogu proizvesti talase značajnih dimenzija i predstavljati neposrednu pretnju za tanker, terminale i naselja.

Istorijski primeri i posebna opasnost fjordova

U istoriji postoji dramatičan primer: zemljotres iz 1958. u Lituya Bay (Aljaska) pokrenuo je klizište koje je stvorilo megacunami sa zabeleženim maksimumom preko 524 metra uspona na obalu. Takvi ekstremni talasi bili su mogući zbog geometrije fjorda, gde se energija ne raspršuje kao na otvorenom moru. Dan Shugar, geomorfolog, ističe da je pejzaž oko Douglas Channela sličan onome gde su se dogodili veliki događaji u prošlosti.

Kanadska geološka služba je nedavno obavila visokorezolutno sonar mapiranje i identifikovala oko 100 prošlih klizišta u Douglas Channelu; nekoliko njih su bile izuzetno velike i u slučaju ponavljanja mogle bi imati katastrofalan efekat.

Političke i društvene implikacije

Premijer Britanske Kolumbije David Eby izrazio je zabrinutost zbog isključenosti provincije iz ključnih razgovora o projektu. Nissen upozorava da bi korist od naftovoda najviše otišla proizvođačima u Alberti, dok bi rizik i posledice bile pretežno na terenu Britanske Kolumbije i zajednicama Prvih naroda.

Šta je potrebno pre početka gradnje

Stručnjaci ističu da se rizici mogu umanjiti inženjerskim rešenjima, ali ta rešenja su izuzetno skupa ako se ne zasnivaju na prethodnim, temeljitim naučnim studijama. Ključna pitanja su: gde su rasjedi, koji su njihovi parametri, koliki je rizik od površinskog pucanja, kolika je verovatnoća klizišta i koje zone bi mogle izazvati talase u fjordovima.

"Na mestima gde bi cevovod mogao biti izgrađen, praktično nema nadzora nad zemljotresima. Nema nadzora nad klizištima. I nemamo instrumente koji bi mapirali male potrese duž tih rasjeda," kaže Edwin Nissen. "Potrebna su ulaganja u seizmičku mrežu i GPS stanice pre bilo kakvog konačnog planiranja."

Preporučene mere uključuju širu instalaciju seizmičkih stanica, GPS merenja deformacija tla, detaljna geološka i geotehnička ispitivanja ruta i terminala, kao i procene povratnih intervala velikih klizišta. Bez tih podloga, finansijski i ekološki rizici ostaju slabo kvantifikovani.

Zaključak

Predloženi naftovod kroz Britansku Kolumbiju pokreće pitanja zaštite okoline, bezbednosti infrastrukture i prava lokalnih zajednica. Pre nego što se donesu konačne političke i investicione odluke, stručnjaci traže detaljna geofizička istraživanja koja bi otkrila skrivene rizike i omogućila informisano planiranje. Bez takvih podataka, mogućnost ozbiljne geološke nesreće — i finansijskih posledica koje bi usledile — ostaje realna.