Vlada Bugarske povukla je sporan nacrt budžeta za 2026. nakon velikih protesta, pretežno mladih, koji optužuju vlast za prikrivanje korupcije. Premijer je obećao povlačenje najspornijih mera i izradu novog budžeta, dok predsednik Rumen Radev zahteva ostavku vlade. Analitičari upozoravaju na rizik političke nestabilnosti i moguće spoljne uticaje dok Bugarska priprema ulazak u evrozonu 2026. godine.
Desetine hiljada na ulicama Bugarske: vlada povukla sporan budžet pred ulazak u evrozonu
Vlada Bugarske povukla je sporan nacrt budžeta za 2026. godinu nakon što su desetine hiljada građana — pretežno mladih — izašle na ulice Sofije i drugih gradova. Protesti su usmereni protiv percepcije raširene korupcije i protiv mera koje bi, prema protivnicima, dodatno opteretile građane kroz veće poreze, rast doprinosa i novi javni dug neposredno pred planirano uvođenje evra.
Šta se dogodilo
Masovni protesti primorali su vladu pod premijerom Rosenom Željazkovom da povuče najspornije odredbe nacrta budžeta, uključujući planirana povećanja poreza i doprinosa za socijalno osiguranje. Premijer je najavio da će biti pripremljen novi, revidirani budžet u dogledno vreme.
Poruke sa ulica
„Generacija Z izašla je na ulice jer želi da ostane u Bugarskoj, ali traži obnovljenu, drugačiju i bezkorupcijsku zemlju,“ rekao je poslanik Daniel Lorer, ukazujući da demonstranti zahtevaju konkretne reforme.
Protesti su uglavnom protekli mirno, ali je bilo i incidenata: pojedini maskirani učesnici sukobili su se sa policijom i napali prostorije vladajuće partije u Sofiji.
Reakcije vlasti i predsednika
Premijer Željazkov je priznao poruku demonstranata i istakao potrebu za većim dijalogom i društvenom harmonijom. Predsednik Rumen Radev, koji ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, stao je na stranu opozicije i pozvao na ostavku vlade i raspisivanje vanrednih izbora.
Mogući spoljni uticaji i rizici
Analitičari upozoravaju da politička nestabilnost u zemlji sa složenim istorijskim odnosima prema Rusiji stvara prostor za spoljne uticaje. Ruslan Stefanov iz Centra za proučavanje demokratije ocenio je da bi nepredvidiva politička situacija mogla dodatno oslabiti poverenje javnosti i pozvati neželjeno mešanje spoljašnjih aktera.
Evrozona i ekonomski kontekst
Bugarska je planirala da pristupi evrozoni u januaru 2026. godine; lev je u julu 2020. ušao u ERM II. Ipak, među građanima postoji velik otpor zbog straha od inflacije i rasta troškova života, a skeptici se pitaju da li će prelazak na euro zaista poboljšati ekonomske prilike u zemlji koja je i dalje jedna od najsiromašnijih članica EU.
Vlada je obećala da će povući najspornije odredbe i raditi na novom budžetu, ali politička tenzija, zahtev za ostavkama i strah od spoljnog mešanja ostavljaju otvorena pitanja o stabilnosti u narednim mesecima, dok se približava ključni datum za ulazak u monetarnu uniju.
Pomozite nam da budemo bolji.
