Paolo Verzone iz National Geographic-a dobio je retku priliku da uđe u komoru fuzionog reaktora Wendelstein 7‑X u Max‑Planck institutu za fiziku plazme u Greifsvaldu. Reactor zagreva plazmu na desetine miliona °C dok superprovodni magneti rade na oko −269 °C. Stellarator je nedavno održao plazmu 43 sekunde; iako još nije postignuta upotrebljiva fuziona energija, rezultati i dalje podstiču optimizam i dalja istraživanja.
U Srcu Fuzije: Fotograf National Geographica Ušao U Wendelstein 7‑X
Uvod
U belom laboratorijskom odelu, sa belim cipelama i rukavicama, Paolo Verzone iz National Geographic-a provukao se kroz otvor gotovo iste širine kao i on sam da bi ušao u unutrašnjost fuzionog reaktora Wendelstein 7‑X. Kako je rekao, osećao je kao da „ulazi u zvezdu”. Poseta je bila moguća tokom radova na održavanju postrojenja.
Gde i šta je Wendelstein 7‑X?
Wendelstein 7‑X je eksperimentalni fuzioni reaktor u Max‑Planck institutu za fiziku plazme (IPP) u Greifsvaldu, Nemačka. Njegova prstenasta komora, kada radi, ispunjena je plazmom — veoma vrućim, naelektrisanim gasom.
Ekstremne temperature i kontrast
Mašina zagreva plazmu na desetine miliona °C, dok je superprovodni magneti koji je okružuju hlade na oko −269 °C (blizu apsolutne nule). Taj kontrast znači da objekat, u isto vreme, sadrži najtoplija i najhladnija mesta koja se mogu stvoriti na Zemlji — uslov koji je neophodan za pokušaje postizanja fuzije.
Kako radi stellarator?
Wendelstein 7‑X je tip reaktora poznat kao stellarator. Dok tokamaci, poput velikog ITER‑a u Francuskoj, oblikuju stazu čestica stvaranjem struje u samoj plazmi, stellarator koristi složeno uvijene magnetske kalemove koji stvaraju odgovarajuće magnetsko polje spolja. Josefine Proll, fizičarka sa projekta, objašnjava kroz metaforu: čestice plazme su kao igračka‑automobil na stazi — moraju i brzo da se kreću i da ostanu u traci, pa se staza blago naginje da bi vozilo ostalo na koloseku.
Tehnički detalji i rekord
Dizajn Wendelstein 7‑X uključuje oko 8.000 grafitnih pločica i vodoohlađenih čeličnih panela na helikoidnim zidovima kako bi se zaštitila komora i kontrolisalo pregrevanje. Nedavno je postrojenje postavilo rekord održavanja superzagrejane plazme 43 sekunde, što predstavlja značajan korak u stabilnosti sistema i nadmašuje neka ranija postignuća tokamaka.
Stanje istraživanja i izazovi
Reaktor još nije proizveo neto‑dobitnu, upotrebljivu fuzijsku energiju. Dosadašnje testove usmerene su na potvrdu dizajna i stabilnosti plazme. Čak i uz stabilnu fuzionu reakciju koja bi dala više energije nego što troši, ostaju veliki inženjerski zadaci — na primer, kako efikasno izvući energiju iz plazme i pretvoriti je u struju za elektroenergetske mreže.
Utisak fotografa i pogled u budućnost
„Kao da ulaziš u kriptu katedrale — retko posećen sveti prostor za razmišljanje o uzvišenom,” rekao je Verzone. „Zamisli Einsteina u istoj prostoriji — plakao bi.”
Uprkos preostalim izazovima, naučnici poput Proll ostaju optimistični: u poslednjoj deceniji postignuti su značajni napreci, a momentum u fuzionim istraživanjima raste.
Zaključak
Poseta Paola Verzonea otkriva i tehničku lepotu i ambicioznu svrhu projekta: Wendelstein 7‑X je demonstracija inovativnog pristupa kontroli plazme i važan korak na putu ka eventualnoj, gotovo bezemisijskoj fuzionoj energiji.
Pomozite nam da budemo bolji.
