Kina Ubrzava Nadzor: Kako AI Množi Cenzuru, Praćenje i Kontrolu

Izveštaj ASPI-ja: Komunistička partija Kine intenzivno koristi veštačku inteligenciju (AI) da automatizuje cenzuru, proširi nadzor nad stanovništvom i preventivno guši neslaganje, navodi novi izveštaj Australijskog instituta za strateške politike (ASPI).

AI kao okosnica sveobuhvatnog nadzora

Mnogi elementi kineskog sistema nadzora već su dobro dokumentovani — od Velikog vatrozida na internetu do stotina miliona nadzornih kamera na ulicama. ASPI u izveštaju ističe da su AI alati u protekle dve godine postali znatno sofisticiraniji, što omogućava režimu da nadzire više ljudi, preciznije i uz manje resursa.

„Kina koristi AI da postojeće sisteme kontrole učini efikasnijim i intruzivnijim. AI omogućava KPK da nadzire više ljudi, bliže i sa manje napora,“ rekao je Nathan Attrill, koautor izveštaja i viši analitičar za Kinu pri ASPI-ju.

Gde se AI već primenjuje

• Nadzorne kamere: Procene idu do 600 miliona kamera širom zemlje — otprilike tri kamere na sedam ljudi — mnoge sa mogućnostima prepoznavanja lica i praćenja lokacije.
• Policija i javni red: Dokumenti navode primere AI-kamera i dronova koji mogu automatski da otkriju skupove i obaveste policiju.
• Sudski sistemi: Kineski Vrhovni sud pozvao je sudove da do 2025. razviju „kompetentan AI sistem“ za podršku suđenjima i administraciji; u nekim slučajevima sistemi mogu davati preporuke o pritvoru ili uslovnim kaznama.
• Pametni zatvori: Prate se lokacija i ponašanje zatvorenika; u pojedinim ustanovama AI analizira mimiku i označava osobe za intervenciju, dok se u centrima za rehabilitaciju koristi AI-podržana terapija uz VR.

Manjinski jezici i LLM modeli

Izveštaj upozorava da kineske kompanije, često uz podršku države, razvijaju velike jezičke modele (LLM) i za manjinske jezike — uključujući ujgurski, tibetanski, mongolski i korejski — što može olakšati nadzor i kontrolu komunikacija u tim zajednicama.

Uloga tehnoloških kompanija

Velike kompanije poput ByteDance-a, Tencent-a i Baidu-a opisuju se kao „ključni omogućivaoci i sprovodioci“ državnih politika o sadržaju: od moderacije i downrankovanja politički osetljivog materijala do alata za praćenje ponašanja i saradnje sa državnim institucijama u krivičnim predmetima.

Međunarodne implikacije

ASPI upozorava da se takav ekosistem nadzornih i cenzorskih alata već izvozi ili može biti usvojen u drugim autoritarnim režimima. Otvoreni ili besplatni kineski modeli mogu postati osnova za sisteme u drugim zemljama — zajedno sa mehanizmima kontrole koji su već ugrađeni.

„Na internetu AI omogućava real-time cenzuru i oblikovanje javnog mnjenja: platforme koriste automatizovanu moderaciju, analizu sentimenta i algoritme preporuka da umanje kritiku i promovišu narative usklađene sa partijom,“ rekao je Nathan Attrill.

ASPI navodi i da Pekingu omogućava i ekonomske i geopolitičke prednosti jer država ulaže stotine milijardi dolara u AI istraživanja i kompanije, uprkos američkim naporima da ograniče dotok naprednih AI čipova.

Odgovor vlasti: Državni Savet Kine i Ministarstvo pravde nisu odgovorili na zahtjeve za komentar CNN-u; ranije su kritikovali ASPI zbog finansiranja iz zapadnih izvora i dovodili u pitanje njegov kredibilitet.

Zaključak

Tehnologije opisanе u izveštaju mogu doprineti bezbednosti i efikasnosti javnih službi, ali istovremeno nose rizik zloupotrebe u političke svrhe, naročito prema ranjivim grupama kao što su etničke i verske manjine i politički disidenti. Kako se digitalna infrastruktura širi, ASPI upozorava da će se i ove prakse verovatno proširiti van velikih gradova i postati standardnije širom zemlje.