Američki saveznici u krijumčarenju: istorija umešanosti SAD u trgovinu narkoticima

Sažetak: Tekst analizira nedavne američke napade na venezuelanske brodove i pomilovanje bivšeg honduraškog predsednika Juana Orlanda Hernándeza, kao i istorijske primere u kojima su američke agencije, saveznici ili pojedinci bili povezani sa mrežama trgovine narkoticima. Pitanje koje se provlači kroz tekst je kontradikcija između američke javne politike „rata protiv droge“ i geopolitike koja je ponekad tolerisala ili instrumentalizovala tokove narkotika.

Aktuelni događaji

Od septembra su, prema izveštajima, američke snage izvele napade na najmanje 21 venezuelanski brod u Karibima i istočnom delu Tihog okeana; prilikom akcija je, kako se navodi, poginulo više od 80 ljudi. Administracija Donalda Trumpa tvrdi da su ti brodovi bili umešani u krijumčarenje narkotika za tržište SAD, ali do danas nije iznet jasan javni dokaz koji bi to potkrepio.

Podaci o proizvodnji i poreklu kokaina

Prema UNODC-u, globalna proizvodnja kokaina dostigla je rekordnih 3.708 tona u 2023. godini. Međutim, UNODC i DEA naglašavaju da veći deo kokaina za američko tržište potiče iz Kolumbije, Perua i Bolivije, pri čemu su rute ka SAD najčešće preko Kolumbije, Perua i Ekvadora. Venezuela se u tim izvorima pominje uglavnom kao manji tranzitni koridor, a DEA je 2022/2023. izvestila da oko 84% zaplenjenog kokaina u SAD potiče iz Kolumbije.

Pomilovanje Juana Orlanda Hernándeza

Donald Trump je 28. novembra pomilovao Juana Orlanda Hernándeza, bivšeg predsednika Hondurasa, koji je bio osuđen u SAD 2024. godine za zaveru radi uvoza kokaina i posedovanje mitraljeza. Hernández je izručen u SAD 2022. i odslužio je deo 45‑godišnje kazne u federalnom zatvoru USP Hazelton pre pomilovanja. Kritičari pravdaju pomilovanje političkim motivima, dok pristalice navode nepravedno postupanje u procesu.

Zašto skeptičnost prema američkim tvrdnjama?

Skepsa je posledica istorije u kojoj su američki interesi i obaveštajne operacije ponekad bili povezani sa tokovima narkotika ili su — barem — imali neželjene posledice koje su olakšavale širenje trgovine drogom. Zbog te istorije zahtev za proverljivim dokazima pre optužbi za državnu umešanost u krijumčarenje postaje legitimna javna zamerka.

Kratak istorijski pregled važnijih epizoda

Opijumski ratovi (19. vek)

U pokušaju da isprave trgovinski deficit sa Kinom, evropski i američki trgovci masovno su uvodili indijski opijum na kinesko tržište. Kineska vlast je 1839. zaplenila i uništila velike količine opijuma, što je dovelo do Prvog opijumskog rata. Iako SAD nisu ratovale direktno, američki trgovci su učestvovali u trgovini opijumom, a kasniji ugovori su dodatno otvorili kineske luke za zapadnjačku trgovinu.

Jugoistočna Azija: Laos i „Air America"

Tokom Vijetnamskog rata, CIA je vodila tajne operacije u Laosu i podržavala lokalne milicije (npr. Hmong). Istoričar Alfred W. McCoy je tvrdio da su prihodi od trgovine opijumom korišćeni za podršku tim snagama i da su neki transporti organizovani pomoću kompanije Air America; CIA nikada nije zvanično priznala direktno učešće u krijumčarenju.

Sovjetska invazija na Avganistan (1979–1989)

Rat i haos su podstakli masovnu proizvodnju opijuma u provincijama pod kontrolom mudžahedina, što je doprinelo velikom rastu dostupnosti heroina na međunarodnom tržištu. Pojedini izvori navode da su frakcije podržane od strane SAD delimično finansirale borbu kroz prihode od opijuma, ali i za ove tvrdnje nema potpunog javnog priznanja obaveštajnih službi.

Iran‑Contra i optužbe oko povezanosti sa kokainom

Tokom 1980‑ih, deo profita od tajne prodaje oružja Iranu navodno je usmeren ка podršci nikaragvanskim kontrama, zaobilazeći Bolandov amandman. Novinar Gary Webb je u delu Dark Alliance tvrdio da su neki saradnici kontri učestvovali u švercu kokaina koji je pogodio zajednice u SAD; veze između CIA i tih tokova ostale su predmet kontroverzi i debatа.

Manuel Noriega i Panama

Manuel Noriega, dugo vremena kontakt CIA, optuživan je za olakšavanje rada kolumbijskih kartela i transport kokaina kroz Panamu. Godine 1988. bio je optužen u SAD za drogu i pranje novca, što je dovelo i do njegovog pada i kasnijeg suđenja.

Haiti i tranzitne rute

Tokom kraja 1980‑ih i početkom 1990‑ih, haotična situacija na Haitiju dovela je do optužbi da su neki vojni i policijski zvaničnici — povezani s američkim obaveštajnim mrežama — omogućavali korišćenje Haitija kao tranzitne luke za pošiljke prema Floridi.

Optužbe protiv američkih vojnika i snaga

Postoje i primeri pojedinačnih optužbi protiv pripadnika američkih snaga. Nedavno objavljena knjiga Setha Harpa The Fort Bragg Cartel iznosi tvrdnje o povezanosti pripadnika specijalnih snaga sa trgovinom drogom. Takođe, 2023. su u Južnoj Koreji privedeni članovi USFK zbog krijumčarenja, a ranije su se pojavljivale optužbe o zapleni droga povezanih s vojnim letelicama u misijama u Latinskoj Americi.

Zaključak

Iako SAD zvanično vode „rat protiv droge“ i nameću široke sankcije i operacije, istorija pokazuje kompleksne i često kontradiktorne situacije u kojima su politički, geopolitički i obaveštajni interesi ponekad dovodili do tolerancije, instrumentalizacije ili indirektnog olakšavanja tokova narkotika. To ne znači da su optužbe o organizovanom učešću uvek dokazane — ali otvara potrebu za transparentnošću, nezavisnim istragama i oprezom pri iznošenju ozbiljnih optužbi bez javnih dokaza.