Abortus u Avganistanu: „Majka mi je zdrobila stomak kamenom“ — Žene rizikuju živote zbog zabrane

Sažetak

U Avganistanu su abortusi zabranjeni i kažnjivi, pa mnoge žene, suočene sa siromaštvom, rodnom diskriminacijom i strahom od stigme, pribegavaju opasnim i tajnim metodama kako bi prekinule neželjene trudnoće. Zdravstveni radnici i međunarodne organizacije upozoravaju na porast navodnih "spontanih pobačaja", otežan pristup kontracepciji i rastuće rizike po zdravlje žena nakon povratka talibana na vlast 2021. godine.

Priče žena

Bahara, 35: Kada je bila u četvrtom mesecu trudnoće, tražila je pomoć u bolnici u Kabulu. Lekari su je odbili: „Ne smemo. Ako se sazna, svi ćemo završiti u zatvoru.“ Suprug, bez posla, naredio joj je da „nađe rešenje“ jer nije želeo petu ćerku. Bahara je na savet komšinice kupila biljni čaj od sleza koji izaziva kontrakcije; snažno krvarenje nateralo ju je da se vrati u bolnicu gde su joj hirurški uklonili ostatke fetusa. Od tada se oseća slabo.

Nesa, 35: Majka osam ćerki i jednog sina, ostala je bez novca za plaćanje kliničkog zahvata (tražili su 10.000 afganija). U apoteci je dobila anti-malarik koji su joj rekli da će pomoći; počela je da krvari i izgubila svest. U bolnici su joj uklonili ostatke i pomogli, ali je traumatično iskustvo ostavilo posledice.

Mariam, 22: Nakon vanbračne veze, njena porodica je pokušala da reši situaciju kod kuće. Umesto profesionalne pomoći, njena majka je navodno stavila težak kamen na stomak kako bi izazvala pobačaj. Mariam je pretrpela krvarenje i stalne bolove, a sada se bori s depresijom.

Medicinski i bezbednosni rizici

Etnobotaničarka Guadalupe Maldonado Andrade upozorava da biljne metode (npr. infuzije od sleza) mogu biti veoma rizične: pogrešna doza može dovesti do oštećenja organa i teškog krvarenja. Neke apoteke izdaju misoprostol bez recepta, dok druge pacijentkinjama prodaju neodgovarajuće lekove (npr. odobrene antimalarike poput hlorokina i primahina koji su potencijalno toksični za fetus).

Ginekolozi i medicinske organizacije beleže porast slučajeva koje službeno opisuju kao "spontane pobačaje" — pacientkinje često dolaze s povredama i psihološkim pritiscima koji upućuju na pokušaje nezakonitih abortusa.

Pravni okvir i praktične posledice

Talibanski režim nije menjao zakon o abortusu koji dozvoljava prekid trudnoće samo kada je život trudnice ozbiljno ugrožen — ali u praksi takve dozvole retko se daju. Povećane kontrole i strah od prijavljivanja podstakli su mnoge lekare i apoteke da postanu oprezniji, što tera žene da traže rizične, tajne metode.

Od 2021. žene su suočene i sa širokim ograničenjima u obrazovanju i zapošljavanju: zabrane pohađanja srednjih škola, univerziteta i učešća u većini radnih mesta dodatno pogoršavaju mogućnosti za opstanak i donošenje odluka o reproduktivnom zdravlju.

Širi kontekst

UN i međunarodne medicinske organizacije ukazuju na smanjen pristup kontracepciji zbog budžetskih ograničenja i zatvaranja servisa za planiranje porodice — manje od polovine žena u Avganistanu ima pristup modernim metodama kontracepcije. Zemlja beleži jednu od najviših stopa majčinske i dečje smrtnosti u svetu.

„Za talibane je abortus 'otimanje života'“, rekao je Sharafat Zaman iz ministarstva zdravlja, ali i dodao da vlada prepoznaje opasnosti od skrivenih prekida trudnoće.

Zaključak

Zabranjen i kriminalizovan abortus, smanjeni pristup kontracepciji i strah od prijava dovode do rasta opasnih, nezakonitih zahvata koji ugrožavaju život, zdravlje i mentalno stanje žena u Avganistanu. Priče poput Baharine, Nesine i Mariamine ilustruju kako pravni, društveni i ekonomski pritisci utiču na osnovna prava i bezbednost žena.