Studija Univerziteta Zapadne Australije rekonstruisala je temperaturu mora pomoću sklerospongija iz Kariba i tvrdi da je regionalni prosek dostigao oko 1,7 °C u 2020. Autori kažu da to pomera početak značajnog zagrevanja decenijama unazad, ali mnogi naučnici traže dodatne, regionalno reprezentativne podatke pre nego što se preprave globalne procene IPCC-a. Kratkoročni temperaturni rekordi ukazuju da se brzo približavamo granici od 1,5 °C, što dodatno naglašava potrebu za hitnim smanjenjem emisija.
Upozorenje: Studija tvrdi da smo prešli prag od 1,5 °C još 2020. — ali naučnici traže dodatne dokaze
Studija iz Australije sugeriše ranije prelaženje praga od 1,5 °C
Pariški klimatski sporazum postavio je cilj da se globalno zagrevanje zadrži ispod 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period. Nova studija istraživača sa Oceans Institutea Univerziteta Zapadne Australije koristi retke tropske organizme — sklerospongije — kako bi rekonstruisala temperaturu površinskih mora unazad do 1700. godine i zaključuje da je lokalni prosek u Karibima dostigao oko 1,7 °C u 2020. godini.
Kako su došli do rezultata
Istraživači su izmerili odnos stroncijuma i kalcijuma u skeletima sklerospongija, čiji spori rast omogućava očuvanje dugoročnih klimatskih zapisa, slično godovima drveta ili ledičnim jezgrima. Uzorci su prikupljeni iz podvodnih pećina u Karibskom moru, gde lokalni tokovi manje iskrivljuju temperaturne signale, kažu autori.
Šta kažu autori
Malcolm McCulloch, vodeći autor studije, rekao je da rezultati pomeraju "globalni sat" zagrevanja za najmanje deceniju i da vreme za smanjenje emisija ističe.
Rezervе i kritički stav naučne zajednice
Međutim, deo naučnika poziva na oprez. Kritike se pre svega odnose na to da je analiza zasnovana na uzorcima iz jedne regije i da regionalni zapisi ne moraju odražavati globalni dugoročni prosek. Stručnjaci napominju da IPCC zasniva svoje procene na kombinaciji instrumentalnih merenja i paleoklimatskih zapisa iz više regiona, koristeći period 1850–1900 kao referencu za predindustrijska vremena.
Jedan naučnik za LiveScience je istakao da je teško doneti zaključke koji bi opovrgli globalne instrumentalne zapise samo na osnovu paleospongija iz jedne oblasti.
Kontekst: kratkoročne anomalije vs. dugoročni proseci
Vredno je razgraničiti kratkoročne rekorde od dugoročnih prosečnih promena. Januar u godini navedenoj u izveštajima bio je izuzetno topao, sa globalnim mesečnim odstupanjem koje je u jednom momentu prijavljeno oko 1,7 °C iznad predindustrijskih nivoa. Takvi mesečni ili godišnji pikovi ne znače automatski da je dugoročni globalni prosečni porast trajno prešao 1,5 °C — ali ukazuju na to da se približavamo toj granici brže nego ranije procenjivano.
Šta dalje?
Autori studije pozivaju na dodatna paleoklimatska istraživanja iz više regiona kako bi se potvrdile njihove procene. Kritičari traže nezavisne potvrde i šire uzorkovanje pre revizije globalnih klimatskih brojeva koje koristi IPCC.
Zaključak: Studija dodaje važan, regionalni paleoklimatski zapis koji pokazuje da su klimatski pomaci možda počeli ranije nego što se mislilo. Ipak, za promenu globalnih procena potreban je konsenzus više izvora podataka. Bez obzira na tačan broj, poruka o hitnosti smanjenja emisija ostaje nepromenjena.
Pomozite nam da budemo bolji.
