U Arici, severnom graničnom gradu Čilea, migracije i rast nasilja postali su centralne teme pred drugi krug predsedničkih izbora 14. decembra. Stopa ubistava je porasla 2019–2022, a vlasti navode prisustvo bande Tren de Aragua koja je počinila teške zločine. Kandidat desnice José Antonio Kast nudi stroge mere, uključujući deportacije i izgradnju rova, dok lokalci istovremeno ukazuju na doprinos migranata tržištu rada i zdravstvu.
Arica Pred Izbore: Migracije, Rastući Kriminal i Političke Tenzije
Arica pred drugi krug predsedničkih izbora
U severnom graničnom gradu Arici, na granici sa Peruom, migracije i bezbednost oblikuju agendu pred drugi krug predsedničkih izbora u Čileu zakazan za 14. decembar. Glavne protivkandidatkinje su levo orijentisana Jeannette Jara i desničarski kandidat José Antonio Kast, koji predvodi u anketama i u kampanji obećava stroge mere protiv neregularnih migracija.
Skok kriminala i uticaj bandi
Meštani i vlasti navode da su ubistva i nasilje znatno porasli u poslednjih nekoliko godina. Stopa ubistava u Arici skočila je sa 5,7 na 100.000 stanovnika 2019. na 17,5 u 2022. godini, nakon čega je pala na 9,9 u 2023., ali i dalje ostaje iznad nacionalnog proseka od 6,6. Zvanične istrage ukazuju na prisustvo međunarodnih kriminalnih grupa, među kojima je najzloglasnija venecuelanska banda Tren de Aragua.
„Ranije si mogao da ideš na plažu noću i peške se vratiš kući. Sada ne možeš,“ kaže Paloma Cortes, 27, koja radi u uslužnom sektoru.
Policija je 2022. razbila strukture bande u naselju Cerro Chuno, gde su pronađeni improvizovani objekti za mučenje i ljudski ostaci. Prošlog marta sudovi su osudili 31 Venecuelanca i tri Čileanca na ukupno 560 godina zatvora zbog zločina povezanih s tim slučajem.
Demografija i lokalne brige
Arica, grad od oko 250.000 stanovnika, nalazi se blizu jednog od najprometnijih graničnih prelaza u zemlji, kroz koji dnevno prođe približno 5.000 ljudi. Prema podacima Službe za migracije, broj neregularnih migranata porastao je sa oko 200 u 2018. na približno 5.000 u 2023. godini — većinom državljana Venecuele koji beže od krize u svojoj zemlji.
Meštani povezuju povećan priliv migranata s porastom nekih oblika kriminala, dok drugi ističu da većina migranata radi i doprinosi lokalnoj ekonomiji. „Nesigurnost nije pitanje imigracije već ljudske dobrote ili zla,“ kaže Fermin Burgos, 75, penzionisani nastavnik, dok drugi pozivaju na smiren i pravno utemeljen pristup problemu.
Politički odjek u Arici
Strah od kriminala snažno je uticao na raspoloženje birača: u prvom krugu desničarski i krajnje desničarski kandidati osvojili su oko tri četvrtine glasova u Arici. Tokom prvog kruga najviše glasova u gradu je osvojio ekonomista Franco Parisi, koji je među radikalnijim predlozima imao i ideju o postavljanju protivtenkovskih mina na granici. José Antonio Kast u svojoj strategiji predlaže deportaciju oko 337.000 neregularnih migranata i izgradnju rova duž granice.
Doprinos migranata lokalnom tržištu rada i zdravstvu
Istovremeno, migranti popunjavaju radne praznine u uslugama i zdravstvu. Neformalni sektor, dostave i ugostiteljstvo zapošljavaju veliki broj neregistrovanih radnika, a prema regulatorima, 5,8% lekara u zemlji je rođeno u inostranstvu. Lokalni zdravstveni zvaničnici navode da u udaljenim regionima domaće kadrovske mogućnosti često ne zadovoljavaju potražnju.
Zaključno, Arica je postala mesto gde se ukrštaju humanitarni izazovi i bezbednosne brige, dok predizborna retorika ojačava osećaj hitnosti među biračima. Kako se približava drugi krug, lokalne tenzije ostaju ključni indikator širih nacionalnih debata o migracijama i javnoj bezbednosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
