Tim astronomа snimio je 51 debris disk među 161 pregledanom zvezdom koristeći SPHERE na VLT‑u. Snimci otkrivaju raznolike prstenove i pojaseve koji nastaju sudarima asteroida i kometa i često ukazuju na prisustvo neotkrivenih džinovskih planeta. Analiza pokazuje povezanost između mase zvezde i mase diska, a rezultati su objavljeni 3. decembra u Astronomy and Astrophysics.
51 Prašnjavi Prsten Otkriven Među Mladim Zvezdama — SPHERE Na VLT-U Prati Nastanak Egzoplaneta
Impresivna galerija diskova otkriva rane faze formiranja planeta
Astronomi su pomoću instrumenta SPHERE na Very Large Telescope (VLT) Evropske južne opservatorije dokumentovali 51 debris disk među 161 ispitivanom bliskom zvezdom. Rezultat je nova, izuzetno bogata baza snimaka prašnjavih prstenova i pojaseva koji okružuju mlade zvezde i otkrivaju složenu arhitekturu sistema u nastanku.
Šta su debris diskovi i zašto su važni?
Debris diskovi nastaju sudarima asteroida i kometa koji proizvode finu prašinu koja reflektuje svetlost matične zvezde. Takvi diskovi pružaju „zamrznuti“ prikaz faze nakon početnog formiranja planeta — faze u kojoj preostala manja tela i sudari oblikuju konačnu strukturu sistema. Naš Sunčev sistem danas ima Asteroidni Pojas, Kuiperov Pojas i vrlo slab zodiacalni prah kao relikte tog procesa.
Kako je SPHERE to snimio?
SPHERE blokira sjaj zvezde korišćenjem koronografa, što otkriva slabu okolnu svetlost. Sistem adaptivne optike ispravlja atmosferska izobličenja u realnom vremenu, a polarizacioni filteri povećavaju osetljivost na svetlost koju prašina reflektuje. To omogućava snimanje struktura u mladim sistemima starim približno do 50 miliona godina, kada je prašina još detektabilna.
Raznolikost i ključna zapažanja
Snimci pokazuju širok spektar oblika: uski i oštri prstenovi, široki razbijeni pojasevi, asimetrični diskovi, kao i primeri gledani rubno ili iz frontalne projekcije. Četiri diska su prikazana u ovom nivou detalja po prvi put. Primeri uključuju HD 197481 i HD 39060 sa izraženim strujama materijala u rubnom pogledu, kao i gotovo kružne prstenaste strukture kod HD 109573 i HD 181327.
U mnogim slučajevima jasno definisani unutrašnji ivici i prstenovi ukazuju na uticaj neotkrivenih planeta koje „čišćenjem“ svojih orbita oblikuju raspodelu prašine — analogno uticaju Neptuna na Kuiperov pojas. Nasuprot tome, kod nekih mlađih sistema (npr. HD 145560 i HD 156623) raspodela prašine je haotičnija, što sugeriše da ih planete još nisu u potpunosti oblikovale.
Trendovi u podacima
Analiza pokazuje jasne korelacije: masivnije zvezde imaju tendenciju da poseduju masivnije diskove, a diskovi čiji je materijal koncentrisan dalje od zvezde često sadrže veću ukupnu masu. U mnogim snimcima prisutne su karakteristike (oštri ivici, asimetrije) koje daju naznake prisustva džinovskih planeta.
Šta sledi?
SPHERE-ov pregled predstavlja mapu ciljeva za buduća detaljna posmatranja teleskopima kao što su James Webb Space Telescope (JWST) i budući ESO Extremely Large Telescope (ELT), koji bi mogli direktno otkriti planete odgovorne za oblikovanje ovih spektakularnih diskova.
„Ovaj skup podataka je astronomsko blago,“ istakao je Gaël Chauvin, koautor studije i naučnik projekta SPHERE. „Omogućava nam da zaključimo o manjim telima — asteroidima i kometama — koja se ne mogu direktno posmatrati.“
Studija je objavljena 3. decembra u časopisu Astronomy and Astrophysics.
Pomozite nam da budemo bolji.
