Studija Univerziteta u Ženevi pokazuje da ljudska temporal voice area (TVA) jače reaguje na vokalizacije čimpanzi nego na glasove drugih ne-ljudskih primata. Istraživanje je koristilo po 18 snimaka za četiri vrste i 23 ispitanika čiju su moždanu aktivnost snimali MRI-jem. Posebno su pozitivni socijalni pozivi čimpanzi akustički najsličniji pozitivnim ljudskim glasovima, dok bonobi pokazuju odvojene komunikacione obrasce. Nalazi sugerišu drevne, međuvrštačke sposobnosti prepoznavanja glasa.
Kada Čimpanza Vrišti: Zašto Ljudski Mozak Prepoznaje Njihove Glasove
Kada čimpanza vrišti, šta zaista čujemo?
Novo istraživanje sa Univerziteta u Ženevi pokazuje da ljudski mozak može da prepozna određene vokalizacije čimpanzi na nivou koji se aktivira u temporal voice area (TVA) — delu mozga ranije smatranom osetljivim skoro isključivo na ljudske glasove. Nalazi ukazuju da su neke sposobnosti prepoznavanja glasova zajedničke više vrsta i da bi mogle poticati iz doba pre nastanka ljudskog jezika.
Metodologija i glavni rezultati
Istraživači su koristili po 18 snimaka vokalizacija iz svake od četiri vrste: ljudi, čimpanze, bonobi i rhesus makake, a 23 ispitanika su slušali nasumično izabrane zapise dok im je MRI skener beležio moždanu aktivnost. Analiza akustike poziva sprovedena je statističkim modelima kako bi se utvrdile razlike i sličnosti između vrsta.
„Kada su učesnici slušali vokalizacije čimpanzi, odgovor je bio jasno različit od reakcije na glasove bonoba ili makaka“, rekao je Leonardo Ceravolo, suautor studije i neuroznanstvenik sa Univerziteta u Ženevi.
TVA je pokazala jaču aktivnost na vokalizacije čimpanzi nego na vokale ostalih ne-ljudskih primata. Posebno je uočeno da su pozitivni socijalni pozivi čimpanzi akustički najsličniji pozitivnim ljudskim glasovima, dok bonobi pokazuju drugačije komunikacione obrasce uprkos genetskoj bliskosti s ljudima.
Odakle su snimci?
- 15 čimpanzi snimljeno je u šumi Budongo (Uganda)
- 10 bonoba snimljeno je u Nacionalnom parku Salonga (Demokratska Republika Kongo)
- 16 rhesus makaka snimljeno je u semi-slobodnom naselju na ostrvu Cayo Santiago (Portoriko)
Istraživanje obuhvata pojedinačne pozive i nizove poziva — od upozorenja i poziva u nevolji do pozitivnih socijalnih vokalizacija. Autori naglašavaju da pre nego što se donesu čvršći zaključci, buduće studije treba da razjasne tačne akustičke karakteristike koje razlikuju pozive čimpanzi od poziva bonoba i drugih primata.
Širi značaj
Ovi rezultati sugerišu da jedna oblast ljudskog mozga — anteriorni superiorni temporalni girus, deo TVA — zadržava osetljivost i na neljudske vokalizacije. To otvara pitanje koliko su naši najraniji preci i srodne vrste koristili slične zvučne signale za društvenu komunikaciju i kako su se ti obrasci razvijali kroz evoluciju.
Priča je prvobitno objavljena na Nautilus.
Pomozite nam da budemo bolji.
