Benin je doživeo kratkotrajan pokušaj puča u kojem su vojnici na državnoj televiziji najavili smenu predsednika Patricea Talona, ali su vlasti kasnije saopštile da je puč osujećen. Tekst analizira talas vojnih prevrata u Africi od 2020. do 2025., ističući slučajeve u Maliju, Čadu, Gvineji, Sudanu, Burkini Faso, Nigeru, Gabonu, Madagaskaru i Gvineji-Bisau. Glavni pokretači su sporni izbori, ustavne promene, bezbednosni kolapsi i društveno-ekonomsko nezadovoljstvo, čiji se efekti šire i na regionalnu stabilnost.
Benin: Pokušaj Puča Osujećen — Pregled Talasa Vojnih Prevrata U Africi (2020–2025)
Benin se pridružio rastućem broju afričkih država koje su od 2020. do kraja 2025. doživele pokušaje ili uspešna preuzimanja vlasti od strane vojske. U slučaju Benina, manja grupa vojnika pojavila se na državnoj televiziji i najavila smenu predsednika Patricea Talona i raspuštanje vlade, ali su kasnije vlasti saopštile da je pokušaj puča osujećen.
Satima nakon televizijskog obraćanja, ministar unutrašnjih poslova Alassane Seidou objavio je video u kojem navodi da su vojnici "pokrenuli pobunu s ciljem destabilizacije države i njenih institucija", te da su oružane snage ostale "posvećene republici".
Širi kontekst: Zašto se talas prevrata širi
Ovaj talas prevrata deli nekoliko zajedničkih pokretača: sporni izbori ili ustavne promene koje produžavaju mandate, sve lošija bezbednosna situacija usled delovanja naoružanih grupa, ekonomske teškoće i veliko nezadovoljstvo među mladima. Posledice su često regionalne — urušavanje poverenja u demokratske institucije i napetosti unutar organizacija poput ECOWAS-a.
Mali — Avgust 2020. i Maj 2021.
U avgustu 2020. grupa vojnika u Mali je izvršila puč koji je doveo do zbacivanja predsednika Ibrahima Keïte nakon višenedeljnih protesta protiv vlasti. Kolonel Assimi Goïta postao je centralna figura prelazne vlasti. U maju 2021. Goïta je uklonio civilnog lidera prelazne vlade Bah Ndawa i preuzeo još veću kontrolu, a najavljeni izbori su potom odloženi.
Čad — April 2021.
Nakon iznenadne smrti predsednika Idrissa Débyja u aprilu 2021., njegov sin Mahamat Idriss Déby preuzeo je vlast kao predsednik Prelaznog vojnog saveta. Obećanja o povratku civilnoj vlasti i održavanju izbora pratila su optužbe opozicije o ograničavanju slobode i pritiscima na kritičare.
Gvineja — Septembar 2021.
Alpha Condé je svrgnut u septembru 2021. u akciji koju su vodili pripadnici vojske pod komandom Mamadyja Doumbouy-a (Doumbouya). Condé je prethodno promenom ustava obezbedio mogućnost trećeg mandata. Doumbouya je kasnije iskoristio referendumske promene koje su otvarale mogućnost da članovi hunte učestvuju na izborima.
Sudan — Oktobar 2021.
U oktobru 2021. vojska na čelu sa generalom Abdel-Fattahom al-Burhanom izvela je ustavni udar protiv prelazne civilno-vojne administracije koja je uspostavljena nakon svrgavanja Omara al-Bashira 2019. godine. Odnosi između vojske i paravojnih formacija, pre svega komandanta Rapid Support Forces (RSF) Muhameda Hamdana Dagala (poznatog kao Hemeti), kasnije su eskalirali u otvoreni oružani sukob tokom 2023. godine.
Burkina Faso — Januar i Septembar 2022.
Burkina Faso je doživela dva uzastopna puča 2022. godine: u januaru je potpukovnik Paul-Henri Sandaogo Damiba zbačen nakon optužbi za neuspeh u borbi protiv bezbednosnih pretnji, a u septembru ga je zamenio kapetan Ibrahim Traoré. Tokom njegove vladavine ukinute su neke nezavisne institucije, uključujući izbornu komisiju.
Niger — Juli 2023.
General Abdourahamane Tchiani uklonio je Mohameda Bazouma u julu 2023. i prekinuo relativno redovan prenos vlasti u regionu. Događaji su izazvali veliku krizu u ECOWAS-u, koja je najavljivala oštre mere protiv guvernera Nigerije, dok su režimi u Maliju i Burkini Faso zauzeli bliži kurs prema Nižeru.
Gabon — Avgust 2023.
Nakon proglašenja pobede Ali Bonga na izborima 2023. vojnici su preuzeli vlast, poništili rezultate i raspustili državne organe. Brice Oligui Nguema proglasio se liderom i kasnije je objavljeno da je osvojio novi mandat na izborima koje je vlast organizovala.
Madagaskar — Oktobar 2025.
Prema izveštajima, u oktobru 2025. masovni protesti zbog nestašica vode i struje prerastali su u sukobe s vladom; predsednik Andry Rajoelina raspustio je vladu, a potom je intervenisala vojska, što je rezultiralo promenom vlasti.
Gvineja-Bisau — Novembar 2025.
U Gvineji-Bisau vojnici su 26. novembra 2025. ispratili sporni predsjednički izbor održan tri dana ranije i preuzeli kontrolu; kritičari su optužili vojsku da je intervenisala kako bi sprečila poraz aktuelnog predsednika. Nakon toga su usledila prva imenovanja u novoj vlasti.
Benin — Decembar 2025.
Manje od dve nedelje nakon događaja u Gvineji-Bisau, u Beninu je objavljen pokušaj puča: grupa vojnika koja se nazvala "Vojni odbor za preustroj" pojavila se na državnoj televiziji i proglasila smenu predsednika. Za kratko vreme vlasti su saopštile da je pokušaj osujećen, a vojska je naglasila da ostaje "posvećena republici".
Zaključak: Od 2020. godine regioni u Sahelu i šire doživljavaju porast intervencija oružanih snaga u politiku. Iako su lokalni uzroci različiti — od bezbednosnih kolapsa do političkih i ekonomskih kriza — efekti prevrata često ugrožavaju regionalnu stabilnost i povratak demokratskim procesima.
Pomozite nam da budemo bolji.
