Tim od pet kanadskih ronioca pronašao je dvomastnu skunu na više od 300 stopa (oko 90 m) dubine u Jezeru Ontarijo. Brod stoji uspravno i deluje izuzetno očuvano, a neke karakteristike (konopčano upravljanje jarbolima, rani tip vitla, odsustvo standardnog centerboard mehanizma) ukazuju da bi mogao poticati iz perioda 1800–1850. godine. Stručnjaci planiraju detaljna merenja, fotografisanje i uzorkovanje drveta, dok invazivne quagga školjke predstavljaju hitan rizik za očuvanje vraka.
Ronioci Otkrili Izuzetno Očuvan Vrak Skune u Jezeru Ontarijo — Moguće Potiče Iz 1800–1850.
Tim kanadskih ronioca koji je pregledaо dno Jezera Ontarijo u potrazi za brodolomom iz 1917. godine otkrio je mnogo veće iznenađenje: dvomastnu skunu koja stoji uspravno i izgleda gotovo netaknuto — stanje retko viđeno na Velikim jezerima.
Grupa od pet ronioca zaronila je na više od 300 stopa dubine (preko 90 metara) blizu Toronta i zatekla skunu sa oba jarbola i dalje na mestu. Ontario Underwater Council opisao je nalaz kao „izuzetno stanje očuvanosti za plovilo sa Velikih jezera”. Nakon prvih pregleda, tim sumnja da bi brod mogao poticati iz ranijeg perioda nego što su očekivali — verovatno iz prve polovine 19. veka, između 1800. i 1850. godine.
„Trebalo nam je nekoliko trenutaka da se smirimo jer je preplavljujuće naći netaknut brodolom koji je i dalje u jednom komadu,”
Heison Chak, predsednik Ontario Underwater Council-a, rekao je za CBC. „Ima svoj oblik, jarboli nisu pali — to je prilično retko.”
Prvobitno su sonar i fiber-optic pregled dna jezera u zoni između Buffala i Toronta pokazali anomaliju za koju su stručnjaci pretpostavili da bi mogao biti brod Rapid City (skuna izgrađena 1884. i izgubljena 1917.). Dalja analiza, međutim, ukazuje na karakteristike neobične za posle 1850. godine.
Arheolog i ronioc James Conolly sa Trent University primetio je da brod ima opremu koja odgovara ranijem graditeljskom periodu: jarboli su bili podešavani i upravljani konopcima umesto metalnom konstrukcijom i sajlama koje su postale uobičajene posle 1850-ih. Takođe, manjak krmenog kormila, rani tip vitla i odsustvo standardizovanog mehanizma za pomični žljeb (centerboard) sugerišu stariju dataciju.
Neki stručnjaci pozivaju na oprez. Charles Beeker, profesor i istraživač brodoloma na Velikim jezerima, upozorava da je prerano doneti konačan sud: „Moguće je da će dalja identifikacija otkriti poreklo plovila, ali za sada je prerano tvrditi tačan period.”
Drveni delovi vraka su prekriveni slojevima invazivnih quagga školjki, koje erodiraju površinu i brišu istorijske detalje. Kako upozorava Conolly, „gde je nekada vrak mogao opstati vekovima, danas imamo samo decenije da ga temeljno proučimo pre nego što bi biološki i ekološki faktori ugrozili njegovo stanje.”
Tim planira sledeće korake: detaljna fotogrametrija i snimanje visokog kvaliteta, precizna merenja konstrukcije i uzorkovanje drveta radi dendrokronologije i hemijske analize koje bi pomogle u preciznijoj dataciji i utvrđivanju porekla broda. Istraživanja će takođe pokušati da identifikuju moguću brodogradnju ili registarske zapise koji bi potvrdili identitet plovila.
Zašto je otkriće važno
Ako se potvrdi da je vrak iz perioda 1800–1850., reč je o izuzetno vrednom nalazu za proučavanje ranih faza brodogradnje i trgovine na Velikim jezerima — perioda za koji postoji relativno malo dokumentovanih podataka.
Napomena o zaštiti: zbog velike dubine i ranjivosti konstrukcije, tim naglašava oprez pri budućim zaronima kako bi se očuvala struktura i omogućila naučna obrada pre daljeg propadanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
