Tim astronoma otkrio je da su zvezde Adhara (Epsilon) i Mirzam (Beta) proletale pored Sunca pre oko 4,4 miliona godina, približivši mu se na ~30 svetlosnih godina. Njihovo snažno UV zračenje jonizovalo je lokalne međuzvezdane oblake, ostavljajući detektabilnu "ranu" u jej strukturi. U procesu su učestvovali i tri bele patuljaste zvezde kao i lokalna vrela šupljina nastala posle 10–20 supernova. Iako bi ove zvezde mogle postati supernove u narednim milionima godina, danas ne predstavljaju opasnost za Zemlju.
Naučnici Otkriili Kosmičku „Ranu“: Sunce Je Imalo Blizak Susret Sa Dve Masivne Zvezde Pre 4,4 Miliona Godina
Astronomi su otkrili da su zvezde Epsilon Canis Majoris (Adhara) i Beta Canis Majoris (Mirzam) pre otprilike 4,4 miliona godina proletale relativno blizu Sunčevog sistema — na približno 30 svetlosnih godina — i svojim snažnim ultraljubičastim zračenjem jonizovale okolne međuzvezdane oblake. Ovaj udar UV radijacije ostavio je trajne promene u gustini i električnom naboju gasa koje današnja merenja mogu detektovati kao svojevrsnu „ranu“ u lokalnom međuzvezdanom okruženju.
Kako su istraživači došli do ovog zaključka?
Tim sa Univerziteta Colorado Boulder, predvođen Michaelom Shullom, modelovao je kretanja lokalnih međuzvezdanih oblaka, Sunca i pomenutih zvezda-backtrackom njihovih putanja kroz poslednjih nekoliko miliona godina. Iako su danas te zvezde udaljene oko 400 svetlosnih godina i nalaze se u sazvežđu Veliki Pas (Canis Major), računanja ukazuju da su pre 4,4 miliona godina prošle dovoljno blizu da njihov intenzivan tok fotona izazove opsežnu jonizaciju.
Šta je „rana“ u međuzvezdanim oblacima?
Zvezde Adhara i Mirzam su masivnije od Sunca — svaka ima oko 13 puta veću masu — i znatno toplije (do oko 25.000 °C). Njihovo UV zračenje skidalo je elektrone sa atoma vodonika i helijuma u obližnjim oblacima, ostavljajući ih pozitivno naelektrisanim. Takav stepen jonizacije (prethodno mereno kao ~20% za vodonik i ~40% za helijum) bio je neočekivano visok i dugo je predstavljao zagonetku koju ovo istraživanje pomaže da se reši.
"To je kao slagalica u kojoj se svi delovi kreću: Sunce se pomera, zvezde prolaze, oblaci se udaljavaju," rekao je Michael Shull.
Dodatni izvori jonizacije
Autori rada navode da jonizaciji nisu doprinele samo ove dve velike zvezde: u model su uključena i tri bele patuljaste zvezde (white dwarfs) kao i sama lokalna vrela šupljina — tzv. local hot bubble — nastala posle eksplozija 10–20 supernova. Te eksplozije su zagrejale okolni gas i proizvele X-zrake i UV zračenje koje je dalje pojačalo efekat jonizacije.
Koliko će efekat trajati i šta nas očekuje ubuduće?
Jonizacija nije trajno stanje: vremenom atomi hvataju slobodne elektrone i vraćaju se u neutralno stanje — proces gasi u razmaku od nekoliko miliona godina. Što se samih Epsilona i Beta tiče, to su kratkovečne masivne zvezde koje brzo troše gorivo; verovatno će eksplodirati kao supernove u narednim milionima godina. Ipak, s današnje udaljenosti od nekoliko stotina svetlosnih godina one ne predstavljaju direktnu pretnju Zemlji, iako bi eksplozija bila spektakularan nebeski događaj.
Rad tima objavljen je krajem novembra u časopisu The Astrophysical Journal i otvara nova pitanja o tome kako bliski prolazi masivnih zvezda utiču na lokalno međuzvezdano okruženje i uslove za razvoj života na planetama poput naše.
Pomozite nam da budemo bolji.
