Petostruka „karcinizacija”: Zašto se životinje iznova pretvaraju u rakove

Karcinizacija označava fenomen u kojem različite grupe rakolikih rakova ili sličnih beskičmenjaka nezavisno razvijaju sličan, „rakolik” oblik. Taj oblik se, kako pokazuju nedavna istraživanja, pojavio najmanje pet puta u evoluciji — što predstavlja izuzetno intenzivan primer konvergentne evolucije.

Šta je karcinizacija i odakle naziv?

Reč potiče od grčkog korena karkinos (рак), koji se vezuje i za termine poput karcinoma. Termin „karcinizacija” skovao je zoolog Borradaile, nadovezujući se na dugogodišnju upotrebu poređenja sa oblikom raka. Popularni sajt BoingBoing nedavno je podelio rad koji sumira dokaze o ovom fenomenu i privukao pažnju šire javnosti.

Kako i zašto se javlja isti oblik?

Osnovna ideja jeste da organizmi koji žive u sličnim staništima nailaze na iste ekološke pritiske i time bivaju „usmereni” ka istim adaptivnim rešenjima. Klasičan primer su torbarski (marsupijalni) i placentalni sisari koji su, iako evolutivno odvojeni, razvili često vrlo slične oblike i načine života zbog sličnih ekoloških uloga.

U slučaju raka, ne radi se samo o spoljašnjem izgledu: istraživanje ukazuje i na zajedničke unutrašnje karakteristike među linijama koje su postale rakolike — uključujući neurološke osobine i sličnosti u cirkulatornom sistemu — iako pojedini organi variraju po obliku i veličini.

„Neki od unutrašnjih anatomskih karaktera strukturno zavise od spoljašnjih obeležja rakolikog habitusa. Pošto može postojati morfološka koherentnost između unutrašnjih anatomskih struktura, lanci koherencije koji se mogu pratiti do spoljašnjih karaktera rakolikog habitusa su u pojedinim slučajevima relativno kompleksni (indirektne koherencije).”

Primeri i posledice za evoluciju

Posebno interesantno je pojavljivanje rakolikih oblika u grupi Anomura, koja nije isto što i „pravi” rakovi (Brachyura). Među njima su i hermit krabe (koje nose tuđinske kućice) — iz linija hermit kraba verovatno su nastali i veliki, bodljikavi kraljevski rakovi. Takvi primeri pokazuju da razvoj spoljnog „okvira” može voditi do promena i unutar unutrašnje anatomije, a ne obrnuto.

Za naučnike je karcinizacija dragocen model za proučavanje kako genetske, razvojne i ekološke sile zajedno oblikuju višestruke, nezavisne adaptacije. Fenomen takođe podstiče pitanja o granicama evolutivnih rešenja i o tome koliko su neka „obličja” optimalna za određene ekološke niše.

Zaključno, karcinizacija je jedan od najsnažnijih i najfascinatnijih primera konvergentne evolucije: pokazuje da priroda, pod određenim pritiscima, često pronalazi iste estetske i funkcionalne odgovore — čak i kada vrste potiču iz različitih evolutivnih puteva.