Gde Su Najveće Nejednakosti? Najbogatijih 10% Poseduje 75% Svetskog Bogatstva

Prema izveštaju World Inequality Report 2026, koncentracija bogatstva i prihoda u svetu je drastična: najbogatijih 10% stanovništva poseduje 75% globalnog ličnog bogatstva, dok donjih 50% kontroliše samo 2%.

Ključne brojke

Podaci iz 2025. pokazuju snažnu polarizaciju:

• Bogatstvo: Top 10% poseduje 75% globalnog bogatstva; srednjih 40% drži 23%, a donjih 50% samo 2%.
• Prihodi: Top 10% prima 53% globalnih prihoda; srednjih 40% uzima 38%, a donjih 50% svega 8%.
• Rast bogatstva na vrhu: Od 1990-ih bogatstvo milijardera i osoba s desetina ili stotinama miliona raste ~8% godišnje, gotovo dvostruko brže nego kod donje polovine.
• Ekstremna koncentracija: Najbogatijih 0,001% (manje od 60.000 ljudi) kontroliše tri puta više bogatstva nego polovina čovečanstva; njihov udeo porastao je s ~4% (1995) na >6% danas.

Šta znače „bogatstvo" i „prihod"

Bogatstvo obuhvata vrednost imovine (štednja, ulaganja, nekretnine) umanjenu za dugove. Prihod se u izveštaju meri kao bruto zarade pre oporezivanja, uz uračunate doprinose za penzije i osiguranje od nezaposlenosti. Važno je da bogatstvo i prihod ne idu uvek zajedno: nije svaki visoki prihod sinonim za veliko bogatstvo i obrnuto.

Regionalne razlike

Nejednakost snažno varira po regionima i državama. Neki od istaknutih nalaza:

• Severna Amerika i Okeanija: Prosečno bogatstvo 338% svetskog proseka; prosečan prihod 290% svetskog proseka — najbogatiji regioni.
• Evropa i Istočna Azija: Iznad svetskog proseka, ali s velikim unutrašnjim razlikama među državama.
• Subsaharska Afrika, Južna Azija, Latinska Amerika i Bliski istok: Veliki delovi ovih regiona su znatno ispod svetskog proseka.

Primeri po državama

• Južna Afrika: Najviša stopa prihodnih i bogatstvenih nejednakosti: top 10% prima ~66% prihoda, a drži ~85% bogatstva; donjih 50% često imaju negativno bogatstvo (dugovi > imovine).
• Latinska Amerika (Brazil, Meksiko, Čile, Kolumbija): Slični obrasci visoke koncentracije prihoda i bogatstva — top 10% dobija ~60% prihoda.
• Evropa (Švedska, Norveška): Relativno uravnoteženije: donjih 50% ostvaruje oko 25% prihoda, top 10% manje od 30%.
• Razvijene ekonomije (SAD, UK, Australija, Japan): I dalje velike nejednakosti — top 10% prima više od polovine prihoda u nekim procenama, a donjih 50% ima samo 1–5% bogatstva u nekim slučajevima.
• Azijske ekonomije u usponu (Kina, Indija, Tajland): Top 10% često kontroliše ~65–68% bogatstva.

Zaključak i implikacije

Izveštaj pokazuje da su dobitnici globalizacije i rasta u posledim decenijama najčešće oni koji već imaju kapital — što vodi ka kumulativnoj koncentraciji bogatstva. To ima posledice po društvenu stabilnost, političku moć i mogućnosti za ekonomski napredak velikog dela populacije. Politike koje utiču na poreze, socijalnu zaštitu, obrazovanje i pristup kapitalu mogu ublažiti (ili, ako su neadekvatne, produbiti) ove trendove.

Važno: Ovi podaci su agregati i ne prikazuju sve razlike unutar pojedinačnih država — lokalni kontekst i politike igraju odlučujuću ulogu.