Arheolozi su u grobu iz 2018. u pustinji Bayuda u Sudanu pronašli dve glinene posude — jedna prazna, druga puna ostataka koji ukazuju na logorsku vatru i moguće pogrebno gozbo. Nalaz uključuje zasmeđene biljne ostatke, fragmente kostiju, koprolite i insekte, a povezan je s Kerma kulturom (2050–1750. g. p.n.e.). Analize otkrivaju i paleoekološki podatak: tadašnje područje imalo je karakteristike savane.
4.000 godina star grob u Sudanu otkriva tragove pogrebnog gozba i ritualne vatre
Archaeologists Found Remains of an Ancient FuneralAntonio Ciufo - Getty Images
Arheolozi su ispitali grob otkriven 2018. godine u pustinji Bayuda u Sudanu i pronašli dve glinene posude položene pored pokojnika — jedna prazna, druga puna neobičnih ostataka koji ukazuju na logorsku vatru i moguće pogrebno gozbo.
Šta je pronađeno?
U uspravno postavljenoj posudi istraživači su identifikovali zasmeđene biljne ostatke (diaspore), komade drvenog uglja, fragmente životinjskih kostiju, koprolite (fosilizovani izmet) i fragmente insekata. Druga posuda bila je okrenuta naopačke i prazna.
„Jedna od posuda sadržala je ostatke logorske vatre, koja je bila važan element pogrebnog rituala i namerno je smeštena unutar posude,” navode autori studije.
Kako tumače nalaz?
Istraživači pretpostavljaju da su ostaci povezani s pogrebnim gozba: delovi hrane i kostiju mogli su biti skoncentrisani i spaljeni tokom rituala, a potom ubačeni u posudu. Posuda nije pokazivala znake neposrednog sagorevanja, što sugeriše da su ostaci ubačeni nakon upotrebe vatre.
Kontekst i datovanje
Grob su autori povezali s Kerma kulturom i datovali ga u ranu fazu perioda Stari Kuš II, otprilike između 2050. i 1750. godine p.n.e. Pored posuda, oko vrata pokojnika pronađeno je 82 plavo glazirane keramičke perle. Iako su grobna gomila i prilozi uglavnom uobičajeni, sadržaj jedne posude ocenjen je kao neuobičajen i potencijalno značajan za razumevanje rituala.
Šta nam govore ostaci?
Analiza je pokazala prisustvo mahunarki i žitarica, drvo akacije kao izvor goriva i sitne bube (weevils) koje su verovatno stigle sa biljnim materijalom. Takvi nalazi pored toga što osvetljavaju ritualne običaje, daju i paleoekološki uvid: botanički ostaci ukazuju na tadašnje savansko okruženje, znatno drugačije od današnje otvorene pustinje.
Zašto je otkriće važno?
Ovaj slučaj je, kako napominju autori, retko dokumentovan: direktan arheološki dokaz ostataka gozba povezanih s ritualnim sagorevanjem u grobu iz bronzanog doba čini nalaz jedinstvenim i otvara pitanja o značenju i raznovrsnosti pogrebnih praksi u Kerma kulturi.
Studija je objavljena u časopisu Azania: Archaeological Research in Africa, a među autorima je i arheolog Henryk Paner iz Poljskog centra za mediteransku arheologiju Univerziteta u Varšavi, koji je nalaz komentarisao za Live Science.
Pomozite nam da budemo bolji.
