Studija objavljena u Communications Earth & Environment ukazuje da je nepoznata vulkanska erupcija oko 1345. dovela do pada globalnih temperatura i loših žetvi, što je povećalo trgovinske kontakte sa centralnom Azijom. Prema autorima, ta pojačana trgovina mogla je omogućiti dolazak buva zaraženih Yersinia pestis i tako doprineti izbijanju Crne smrti 1347–1353. Rad povezuje dokaze iz ledenih jezgra, godova drveća i savremenih zapisa i upozorava na današnje rizike po pojavu zoonoza pod uticajem klimatskih promena.
Nova studija: Vulkanska erupcija oko 1345. mogla je pokrenuti „Crnu smrt”
A Volcano May Have Started the Black PlagueProPIC - Getty Images
Novi rad objavljen u časopisu Communications Earth & Environment sugeriše da je do velikog razaranja koje je donela Crna smrt u srednjem 14. veku mogla doprineti i dosad nepoznata vulkanska erupcija u tropima. Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu i Leibniz instituta za istoriju i kulturu Istočne Evrope (GWZO) u Lajpcigu kombinovali su podatke iz ledenih jezgra, dendrohronologiju i savremene istorijske zapise kako bi rekonstruisali klimatske i društvene uslove u tom periodu.
Šta su istraživači otkrili?
Analiza ledenih jezgra sa Grenlanda i Antarktika pokazala je izražen porast sulfata u 1345. godini — signal karakterističan za snažnu vulkansku erupciju. Paralelno, proučavanje godova drveća sa osam lokacija u Evropi ukazuje na neuobičajeno hladna leta između 1345. i 1347. godine. To potvrđuju i savremeni zapisi o lošim žetvama, zamagljenom nebu i povećanoj nestašici hrane.
Kako je to moglo dovesti do pandemije?
Prethodna studija iz 2022. utvrdila je da je bakterija Yersinia pestis, uzročnik Crne smrti, verovatno potekla od divljih glodara u današnjem Kirgistanu i stigla do Evrope preko oblasti Crnog mora. Autori nove studije navode da je vulkanski izazvano hlađenje i glad primoralo evropske trgovce, uprkos tenzijama sa mongolskim vlastima oko krimskog pristaništa Kafe, da obnove trgovinu sa centralnoazijskim hordeama — uključujući i Zlatnu hordu. Povećani trgovački kontakti mogli su olakšati prenos buva inficiranih Y. pestis, što je doprinelo širenju pandemije između 1347. i 1353. godine.
„Koji su bili pokretači pojave i prenosa Crne smrti, i koliko su bili neobični? Zašto se ovo dogodilo baš u ovom trenutku i na ovom mestu u evropskoj istoriji?” — Ulf Büntgen, Univerzitet u Kembridžu.
Širi značaj i oprez za budućnost
Autori naglašavaju da vulkanske erupcije mogu imati i neposredne i dalekosežne, suptilne posledice po ljude — ne samo kroz direktne klimatske promene već i kroz društvene reakcije poput pomeranja trgovačkih tokova. Takve klimatsko-društvene interakcije mogu stvoriti povoljne uslove za pojavu i širenje zoonoza. U kontekstu današnjeg klimatskog zagrevanja i globalizacije, rizik od pojave novih zoonotskih bolesti i njihove transformacije u pandemije može biti povećan.
Studija je primer interdisciplinarnog pristupa koji spaja geologiju, klimatologiju, dendrohronologiju i istorijsku analizu, podsećajući nas da su prirodne sile — poput vulkana — često povezane sa dugoročnim promenama u ljudskim društvima.
Pomozite nam da budemo bolji.
