Nova radiokarbonska analiza četiri Rongorongo tablice pokazuje da jedna od njih datira između 1493. i 1509. To znači da bi zapisi mogli postojati pre dolaska Evropljana na Uskršnje ostrvo i sugeriše mogućnost nezavisnog izuma pisma kod Rapa Nui. Ipak, datiranje meri vreme seče drveta, ne trenutak urezivanja, a nalaz se zasniva na jednoj tablici — potrebne su dodatne analize preostalih artefakata.
Novo otkriće na Uskršnjem ostrvu moglo bi promeniti istoriju: Rongorongo možda iz 15. veka
An Easter Island Discovery Could Rewrite HistoryMichael Dunning - Getty Images
Nova studija koja je primenila radiokarbonsko datiranje na četiri drvene tablice sa zapisima Rongorongo sugeriše da je jedna od njih nastala između 1493. i 1509. godine, što bi značilo da potiče pre dolaska Evropljana na Uskršnje ostrvo (1722). Ako se ova datacija potvrdi za same zapise, to bi podržalo mogućnost da su stanovnici Rapa Nui nezavisno razvili svoj sistem pisanja — retku pojavu u ljudskoj istoriji.
Rongorongo je piktografski sistem zapisa sa značenjem koje još nije u potpunosti dešifrovano. Prvi zabeleženi kontakti Evropljana sa ostrvom desili su se 1722. godine, a Rongorongo je prvi put opisan tek 1864. godine. Do danas je poznato oko 27 drvenih predmeta sa tim znakovima, većina ih je rasprostranjena po muzejima i privatnim kolekcijama širom sveta.
Važne rezervacije i ograničenja:
Radiokarbonsko datiranje određuje kada je drvo posečeno, ali ne i kada su urezani znakovi. Dakle, iako tablica može poticati iz 15. veka, moguće je (makar u teoriji) da su natpisi dodati kasnije. Autorka studije, Silvia Ferrara sa Univerziteta u Bolonji, napominje da bi veoma staro, suvo drvo verovatno bilo neprikladno za precizno urezivanje, pa je ranija datacija podsticaj ali ne i konačan dokaz.
Još jedan važan problem je uzorak: u studiji su analizovane samo četiri od oko 27 poznatih predmeta, a samo je jedna tablica pokazala preevropsku dataciju. Da bi se doneli snažniji zaključci, neophodno je uraditi dodatna datiranja i analize drugih tablica, što otežava rasprostranjenost artefakata po muzejima i kolekcijama.
Zašto je ovo značajno?
Ako Rongorongo zaista potiče iz perioda pre dolaska Evropljana, postavio bi se kao jedan od retkih primera nezavisnog izuma pisma, pored sistema kao što su oni u Mezopotamiji, Egiptu, Kini i Mesoamerici. Takav nalaz menja našu perspektivu o složenosti predkolumbijskih društava u Pacifiku i doprinosu autohtonih kultura istoriji čitanja i pisanja.
Zaključno, nalaz je obećavajući i otvara nova pitanja, ali za sada ostaje preliminaran. Potrebne su dalje analize, pristup drugim tablicama i multidisciplinarna ispitivanja (npr. dendrokronologija, mikroskopske analize ureza, provere porijekla drveta) da bi se potvrdila hipoteza o nezavisnom izumu Rongorongo pisma.
Autor studije: Silvia Ferrara (Univerzitet u Bolonji). Rad je objavljen početkom februara u časopisu Scientific Reports.
Pomozite nam da budemo bolji.
