Skoro kompletna lobanja Pachycephalosaurus‑a stigla je u Nacionalni muzej prirodne istorije Smithsonian i biće prikazana 22. decembra u FossiLab‑u. Fosil, iskopan 2024. u formaciji Hell Creek u južnoj Dakoti, sadrži 32 kranijalne kosti, mnogo zuba i ukazuje na mladunčetu. Naučnici planiraju CT snimke kako bi istražili razvoj vrste, unutrašnju strukturu lobanje i oblik moždane duplje.
Spektakularna kupola dinozaura: skoro kompletna lobanja Pachycephalosaurus‑a stiže u Smithsonian
Left lateral view of the Pachycephalosaurus skull, from the Late Cretaceous.
Izuzetno dobro sačuvan fosil lobanje Pachycephalosaurus‑a stigao je u Nacionalni muzej prirodne istorije Smithsonian i biće javno predstavljen 22. decembra u FossiLab‑u — radnoj laboratoriji muzeja za pripremu primeraka.
„Ova lobanja je daleko najspektakularniji primerak ovog tipa dinozaura koji imamo u muzeju,” rekao je Matthew Carrano, paleontolog i kustos odseka Dinosauria. „Skoro nikada nemamo priliku da vidimo lice životinje, zube ili druge delove glave zato što obično nedostaju.”
O nalazu: Primerak je iskopan 2024. u formaciji Hell Creek u južnoj Dakoti — ležištu poznatom po bogatim fosilima iz kraja krede, koji obuhvataju poslednjih oko 1,5 miliona godina pre izumiranja na granici Kreda–Paleogen. Lobanja sadrži 32 odvojene kranijalne kosti, od kojih su mnoge srasle i formiraju karakterističnu kupolu, kao i brojne očuvane zube i zamenske zube u vilici.
Zašto je važna: Pachycephalosaurus je prepoznat po gustoj, zaobljenoj kvrgi na vrhu lobanje, zbog čega nosi ime koje znači „gušter sa debelom glavom”. Iako popularna kultura često prikazuje te životinje kako udaraju glavom, paleontolozi i dalje nisu sigurni da li je kupola služila za sukobe među jedinkama ili je imala neku drugu funkciju.
Šta naučnici planiraju
Carrano i tim planiraju CT skeniranje lobanje kako bi detaljno ispitali unutrašnju strukturu, oblik i zapreminu moždane duplje i položaj pojedinačnih kostiju. Ti podaci mogu pomoći da se utvrdi starosna faza primerka (postoje indikacije da nije bio potpuno odrastao) i da se bolje razume ontogeneza — razvoj vrste kroz život.
Rijetkost vrste u nalazištu: Kosti Pachycephalosaurus‑a čine manje od jedan procenat fosila iz Hell Creek‑a; to može biti posledica manje brojnosti vrste, manjih tela u poređenju s velikim biljojedima kao što su Edmontosaurus i Triceratops (odrasli primerci Pachycephalosaurus‑a verovatno su dostizali oko 15 feet, odnosno ~4,6 m), ili zato što je vrsta zauzimala ograničen segment staništa.
„Možemo da utvrdimo oblik i veličinu mozga i položaj svake pojedinačne kosti, što je zaista teško učiniti kada spolja izgleda praktično kao kugla za kuglanje,” objasnio je Carrano.
Ovaj primerak nije prvi Pachycephalosaurus u kolekciji muzeja: institut već poseduje holotip kupole koji je prvi put naučno opisan 1931. godine, što omogućava uporedne studije i bolje razumevanje varijacija unutar vrste.
Zaključak: Skoro kompletna lobanja iz Hell Creek‑a predstavlja retku i vrednu priliku za proučavanje anatomije i razvoja Pachycephalosaurus‑a. Javna izložba u FossiLab‑u omogućiće posetiocima i naučnicima neposredan uvid u proces istraživanja i konzervacije fosila.
Pomozite nam da budemo bolji.
