Istraživači sa Univerziteta Kanzas predlažu da je od udara sonde Luna 2 1959. započeo "lunarnI antropocen" — epoha u kojoj ljudske aktivnosti oblikuju Mesec. U radu u Nature Geoscience navode da više od 100 interakcija već menja površinu, egzosferu i potencijalne rezerve leda u trajno zasenčenim kraterima. Autori pozivaju na međunarodne mere zaštite, sistematsko dokumentovanje i saradnju sa arheolozima kako bi se sačuvale naučne i istorijske vrednosti.
Da Li Je Mesec Ušao U „Lunarni Antropocen“? Naučnici Kažu — Počelo Je 1959.
Experts Think We’ve Entered The Lunar AnthropoceneMichael Dunning - Getty Images
Istraživači sa Univerziteta Kanzas tvrde da je od 1959. godine, kada je sovjetska sonda Luna 2 prvi put udarila u površinu, ljudski uticaj na Mesec dovoljno snažan da označi početak nove geološke epohe koju predlažu kao "lunarnu antropocen". Rad objavljen u časopisu Nature Geoscience ukazuje da više od 100 interakcija svemirskih letelica — sletanja, udara i misija koje su ostavile predmete na površini — menja izgled i sastav našeg prirodnog satelita.
Zašto to smatraju važnim?
Autori ističu da se Mesec više ne može smatrati gotovo netaknutim mestom. Ljudske aktivnosti pomeraju fine sedimente, remete površinske strukture i utiču na tanku egzosferu (sastavljenu od prašine i gasova). Posebna zabrinutost odnosi se na moguće poremećaje leda u trajno zasenčenim kraterima koji bi mogli biti osetljivi na izduvne gasove i termalne efekte prilikom sletanja ili rada opreme.
Šta su autori predložili?
Tim predlaže formalno priznavanje Lunarnog Antropocena kako bi se unapred zaštitile naučne, istorijske i ekološki važne lokacije na Mesecu. Među preporukama su:
- Detaljno dokumentovanje svake ljudske intervencije (sletanja, tragova vozila, otisaka stopala, ostavljenih predmeta).
- Saradnja sa arheolozima i antropolozima pri formiranju standarda beleženja i zaštite.
- Međunarodni pravni okviri i smernice za ublažavanje štetnih uticaja budućih misija.
„Kao arheolozi, mi shvatamo otiske na Mesecu kao produžetak ljudskog putovanja izvan Afrike — ključnu prekretnicu u postojanju naše vrste,“ rekao je Justin Holcomb, vodeći autor studije.
Autori upozoravaju da popularno načelo „leave no trace" (ne ostavljaj trag) praktično ne funkcioniše na Mesecu: već postoji niz napuštenih letelica, tehničke opreme, rovera, pa čak i manjih predmeta poput golf-lopti ili vreća sa otpadom. Ti ostaci utiču na radijalnu istoriju i mogu otežati buduća naučna merenja ako se ne evidentiraju i ne zaštite.
Šta nas očekuje?
U doba nove svemirske trke, sa sve većim brojem država i privatnih kompanija koje planiraju misije, autori procenjuju da će izgled lunarnih regija značajno promeniti tokom narednih decenija. Zato traže hitnu akciju: pravila ponašanja, međunarodnu koordinaciju i stalno arhiviranje svih ljudskih tragova na Mesecu kako bi se sačuvale njegove naučne i kulturne vrednosti.
Zaključak: Predlog o proglašenju Lunarnog Antropocena nema za cilj zabranu istraživanja, već podizanje odgovornosti — poziv na planiranje misija koje minimizuju štetu i na dokumentovanje svakog uticaja čoveka na Mesec.
Pomozite nam da budemo bolji.
