Evropski savet je produžio sankcije Venecueli do 10. januara 2027. godine, uključujući embargo na oružje, zabranu izvoza opreme za represiju i zamrzavanje imovine 69 lica. Venecuelanska vlada označila je mere kao "besplodne" i protivne međunarodnom pravu, dok EU traži opipljiv napredak u oblasti ljudskih prava i vladavine prava. Eksperti napominju da su sankcije EU usmerene protiv pojedinaca u režimu, a ne protiv civilnog stanovništva ili naftnog sektora.
Evropski savet produžio sankcije Venecueli do 2027. — Karakas ih naziva „besplodnim”
People walk past a truck bearing pictures of Venezuelan President Nicolas Maduro and Venezuela's late President Hugo Chavez, in Caracas, Venezuela on March 27, 2024 [File: Gaby Oraa/Reuters]
Venecuelanska vlada oštro je kritikovala odluku Evropskog saveta da produži sankcije protiv te zemlje do 10. januara 2027. godine, nazivajući mere "potpunim neuspehom" i protivnim međunarodnom pravu.
Sankcije, uvedene 2017. godine, obuhvataju embargo na isporuke oružja i vojne opreme, zabranu izvoza opreme koja bi mogla biti korišćena za unutrašnju represiju — uključujući lako naoružanje, municiju i nadzorne tehnologije — kao i zabrane putovanja i zamrzavanje imovine pojedinaca povezanih sa kršenjem ljudskih prava.
U saopštenju koje je potpisao ministar spoljnih poslova Yvan Gil Pinto, vlasti u Karakasu ocenile su da su mere prinudne, suprotne međunarodnom pravu i dokaz nedostatka autonomije EU u međunarodnoj politici. Venecuela je takve mere okarakterisala kao "besplodne" i izrazila protivljenje njihovom produžavanju.
Evropski savet je odluku obrazložio "upornim radnjama koje potkopavaju demokratiju i vladavinu prava" i navodnim kršenjima ljudskih prava u toku mandata predsednika Nicolása Madura. Prema podacima EU, sankcije su do januara obuhvatile 69 osoba kojima su zamrznuta sredstva i zabranjen ulazak u EU.
Zvanični Brisel navodi da će mere ostati na snazi dok se ne ostvare "opipljivi napreci u oblasti ljudskih prava" i dok vlada u Karakasu ne preduzme korake ka iskrenom dijalogu i demokratskoj tranziciji. Eksperti ukazuju da su sankcije EU više politički usmerene — ciljaju pojedince u režimu, a ne civilno stanovništvo ili ključne sektore poput naftnog.
Obnova sankcionog režima usledila je dok Sjedinjene Države, pod administracijom Donalda Trumpa, pojačavaju vojni pritisak u regionu i uvode dodatne finansijske mere — nedavno su usmerene sankcije protiv trojice Madurinih rođaka i šest tankera i pomorskih firmi povezanih s njima.
"Sankcije Evropske unije imaju jasan politički cilj: da vrše pritisak na ljude u režimu, a ne na stanovništvo Venecuele, da očuvaju humanitarne i diplomatske kanale i da signaliziraju neslaganje sa kršenjima ljudskih prava i slabljenjem demokratije," rekao je Vitelio Brustolin, vanredni profesor na Školi za međunarodne i javne poslove Univerziteta Columbia, za Al Jazeeru.
Dok Karakas odbacuje sankcije i osuđuje ih kao kontraproduktivne, EU poručuje da će politike ostati usmerene na promenu ponašanja vlasti sve dok se ne vidi stvarni napredak u poštovanju ljudskih prava i vladavini prava.
Pomozite nam da budemo bolji.
