Ukratko: Kamenolomi na Zapadnoj Obali i dalje proizvode cenjeni jerusalimski kamen koji čini ključni deo lokalne ekonomije, ali su izloženi velikim pritiscima. Rat, kontrolni punktovi i obustava radnih dozvola smanjili su izvoz, dok rastući troškovi i mogućnost konfiskacije opreme dodatno ugrožavaju sektor. Industrija zapošljava oko 20.000 ljudi i čini ~4,5% palestinskog BDP‑a, ali perspektiva ostaje neizvesna.
Jerusalimski „beli zlato": Kamenolomi na Zapadnoj Obali opstaju, ali budućnost je neizvesna
Quarry work in the occupied West Bank is tough, but there are few other options available in the territory's wilting economy (JOHN WESSELS)(JOHN WESSELS/AFP/AFP)
Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji na Zapadnoj Obali i posledicama rata u Gazi, kamenolomi i dalje rade i isporučuju poznati jerusalimski kamen – materijal koji vekovima oblikuje izgled regiona i predstavlja važan izvor prihoda za lokalne zajednice.
Posao pod pritiskom
Faraj al-Atrash, vlasnik kamenoloma blizu Bejt Fadžara kod Hebrona, pokazuje armadu mašina koje se neumorno kreću po strmim zidovima belog kamena. "Ovo je glavni izvor prihoda za ceo region", kaže Atrash, ali dodaje: "Naš životni izvor je stalno ugrožen."
Proizvodnja i izvoz jerusalimskog kamena suočavaju se sa više izazova: rastućim troškovima vode i struje, pretnjom konfiskacije opreme, širenjem izraelskih naselja i restrikcijama kretanja nakon oktobra 2023. godine.
Kako sukob utiče na industriju
Rat u Gazi i mere uvedene posle napada 7. oktobra znatno su otežale pristup tržištima. Mnogi kamenolomi su izgubili izvozna tržišta, jer oko 65% proizvodnje ide na izraelsko tržište, gde neke opštine i dalje nalažu upotrebu jerusalimskog kamena. Uvođenje stotina kontrolnih punktova i obustava dozvola za rad u Izraelu dodatno su paralisali transport i prihode.
Prema Privrednoj komori Hebrona, kamenolomi čine oko 4,5% palestinskog BDP-a i zapošljavaju skoro 20.000 radnika. Ipak, Palestinska uprava se nalazi na ivici bankrota, što pogoršava situaciju javnih usluga i plata.
Bezbednosni i zdravstveni problemi
Većina od približno 300 kamenoloma nalazi se u Zoni C, koja je pod potpunom izraelskom kontrolom, što dodatno izlaže industriju riziku od ograničenja i ekonomske eksproprijacije. Radnici se suočavaju sa teškim fizičkim naporom i zdravstvenim problemima – bolovima u leđima, iritacijama očiju i disajnih puteva zbog prašine.
"Radimo dok ne padnemo", kaže Atrash, pokazujući radnike pokrivenih belom prašinom. "Ljudi nemaju novca, a oni koji ga imaju boje se da grade."
Izazovi i perspektive
Operatori ističu da nedostatak tržišne diversifikacije i smanjenje kupaca sa arapskog sveta dodatno otežavaju opstanak industrije. Iako je potražnja za kamenom i dalje prisutna, poslovanje ostaje ranjivo dok geopolitička i ekonomska nesigurnost traju.
Zaključno, jerusalimski kamen ostaje važan ekonomski resurs i simbol kulturnog nasleđa, ali njegovo održivo korišćenje i prihodnost zavise od rešavanja šireg seta političkih, ekonomskih i bezbednosnih izazova.
Pomozite nam da budemo bolji.
