Izraelska vlada formalizovala je 19 naseljeničkih punktova na Zapadnoj obali, što otvara put državnim sredstvima i daljem širenju. B’Tselem navodi da su napadi naseljenika za poslednje dve godine prisilno raselili 44 zajednice i da je 34 Palestinca ubijeno, uključujući troje dece. UN i UNCTAD upozoravaju na ilegalnost naselja i teške ekonomske posledice — palestinski BDP pao je na nivo iz 2010. godine, dok su više od 32.000 ljudi raseljeni u tri kamp‑područja.
Izrael Formalizovao 19 Naseljeničkih Punktova — Kako Ta Odluka Produbljuje Patnju Palestinaca na Zapadnoj Obali
[File: Hazem Bader/AFP]
Izraelska vlada odobrila je formalizaciju 19 takozvanih naseljeničkih punktova kao samostalnih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali. Iako na prvi pogled deluje kao birokratska mera, reč je o strateškom potezu koji otvara put državnim sredstvima, infrastrukturi i daljem proširenju naselja — i ima direktne posledice po palestinske zajednice.
Šta znači formalizacija
Naseljenički punktovi obično su podizani od strane malih grupa naseljenika bez zvanične prethodne državne autorizacije, zbog čega su takvi punktovi često ocenjeni kao ilegalni prema međunarodnom pravu. Međutim, izveštaji izraelskih i međunarodnih organizacija za ljudska prava pokazuju da te zajednice često uživaju zaštitu, pristup struji i druge usluge koje obezbeđuje izraelska vojska — a formalizacija im sada omogućava pristup državnim budžetima i planovima širenja.
Bezalel Smotrich: "Napredujemo u stvaranju de fakto suvereniteta na terenu kako bismo sprečili bilo kakvu mogućnost uspostavljanja arapske države na [Zapadnoj obali]."
Geografski i bezbednosni učinci
Mnogi od punktova formalizovanih u ovoj rundi koncentrisani su u severoistočnom delu Zapadne obale — području koje je ranije imalo malo naseljeničke aktivnosti — a među njima su i dva punktova koja su evakuisana 2005. godine. Formalizacija je, praktično, mehanizam za legalizaciju ranijeg širenja i za stvaranje novih preduslova za zauzimanje palestinskog zemljišta.
Organizacija B’Tselem procenjuje da su napadi naseljenika tokom poslednje dve godine prisilno raselili 44 palestinske zajednice. Ti napadi, koji uključuju paljevine, vandalizam, fizičke napade i smrtonosne pucnjave, često se dešavaju pod prisustvom ili u neposrednoj blizini izraelskih snaga, a vlasti nisu procesuirale počinioce u tim incidentima.
Pad policijskog nadzora
Prema izveštajima, policijski nadzor i reagovanje na nasilje naseljenika su oslabili pod nadležnošću ministra nacionalne bezbednosti Itamara Ben‑Gvira, koji je poznat po svojoj podršci naseljeničkim pokretima.
Humanitarne i ekonomske posledice
U protekloj godini više od 32.000 Palestinaca primorano je da napusti domove u tri izbeglička kampa na Zapadnoj obali — Nur Shams, Tulkarem i Jenin — dok izraelske snage i dalje kontrolišu pristup tim područjima i zabranjuju povratak. Preliminarne procene Ujedinjenih nacija navode da su u tim kampovima srušena ili oštećena 1.460 objekata.
Izraelska vojska postavila je blizu 1.000 kapija i barijera širom Zapadne obale, što je drastično ograničilo kretanje, trgovinu i svakodnevni život lokalnih zajednica. Takve prakse su dovele do dugoročnih ekonomskih posledica: UNCTAD procenjuje da su politike u protekle dve godine Palestincima oduzele ekvivalent 69 godina razvoja, a palestinski BDP vratio se na nivo iz 2010. godine.
Međunarodna reakcija
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres upozorio je Savet bezbednosti na rekordno širenje naselja i na porast nasilja koji je, kako je naveo, često podržano ili tolerisano od strane državnih struktura. UN i veći deo međunarodne zajednice ponavljaju da su sva naselja na okupiranoj teritoriji ilegalna prema međunarodnom pravu i da narušavaju prava Palestinaca, uključujući pravo na državu.
U septembru je tadašnji predsednik SAD Donald Trump izjavio da "neće dozvoliti" aneksiju Zapadne obale, ali bez jasnog niza koraka za sprečavanje takvog poteza — dok izraelska vlast, kako se čini, nastavlja niz mera koje fragmentišu palestinske teritorije i otežavaju život lokalnog stanovništva.
Zaključak
Formalizacija 19 punktova predstavlja nastavak politike koja produbljuje raseljavanje, ekonomski pad i eroziju osnovnih prava Palestinaca na Zapadnoj obali. Dok međunarodni akteri upozoravaju na pravne i humanitarne posledice, na terenu se problemi intenziviraju: sve češći napadi naseljenika, ograničenja kretanja i demonstrirani mehanizmi za institucionalizaciju kontroverznog prisustva na okupiranoj teritoriji.
Napomena: Sve tvrdnje u tekstu zasnovane su na dostupnim izveštajima i izjavama relevantnih organizacija i funkcionera pomenutih u originalnom članku.
Pomozite nam da budemo bolji.
