Ukratko: Dva istraživača sa North Carolina State predlažu da su fragmenti energije osnovni gradivni elementi univerzuma — lokalne koncentracije toka energije koje istovremeno deluju kao čestice i talasi. Autori su model testirali na pomeranju periheliona Merkura i savijanju svetlosti pored Sunca i dobili rezultate koji se slažu sa Ajnštajnovim proračunima. Teorija je obećavajuća, ali zahteva dodatne matematičke provere i eksperimentalnu potvrdu.
Nova teorija preokreće poimanje prostora i vremena — fragmenti energije umesto talasa i čestica
New Theory Casually Upends Space and TimeLove Employee - Getty Images
Dva inženjera sa North Carolina State University — Larry Silverberg i Jeffrey Eischen — predlažu koncept koji može pojednostaviti i objediniti stara suprotstavljena pojmovanja talasa i čestice. Umesto da materiju opisujemo kao zasebne čestice ili razlivenu energiju-talase, autori uvode ideju o "fragmentima energije": koncentracijama energije koje istovremeno pokazuju lokalizovane i šireće osobine.
Osnovna ideja
Prema autorima, energija se stalno kreće kroz prostor i vreme i može se zamišljati kao linije toka koje ne počinju niti prestaju, niti se presecanju. Fragment energije je takva lokalna koncentracija toka: izbliza deluje koncentrisano kao čestica, a izdaleka se ponaša kao talas koji se širi i slabi.
Einstein accurately predicted that the curvature of spacetime caused by the mass of the sun would cause MercuryRainer Zens/Wikimedia Commons
“Polazeći od ideje univerzuma ispunjenog tokovima energetskih linija, tražili smo jedinstveni gradivni element za tu protočnu energiju,” piše Silverberg u tekstu objavljenom u The Conversation. “Ako bismo mogli da ga definišemo, nadali smo se da bismo preko njega mogli tačno da predviđamo ponašanje univerzuma i na najvećim i na najmanjim skalama.”
Kako su testirali teoriju
Autori su formulisali matematički model zasnovan na fragmentima energije i testirali ga na dva klasična dokaza opšte teorije relativnosti: anomalno pomeranje periheliona Merkura i savijanje zraka svetlosti pri prolazu pored Sunca. U modelu su Sunce i Merkur predstavljeni kao masivni fragmenti energije, a svetlost kao bezmaseni fragment koji se kreće brzinom svetlosti. Posle računanja putanja fragmenata, dobili su rezultate koji se poklapaju sa Ajnštajnovim proračunima za ova dva slučaja.
Zašto je ovo značajno — i šta ostaje nejasno
Predloženi okvir može učiniti koncept talas–čestica dualnosti intuitivnijim, jer jedan koncept obuhvata i lokalizovano i prostirano ponašanje energije. Međutim, autori ističu da je reč o preliminarnoj formulaciji koja zahteva detaljniju matematičku verifikaciju i nezavisnu recenziju, kao i eksperimentalne/posredne testove u dodatnim situacijama (npr. kvantne fenomene, drugi gravitacioni efekti, kosmologija).
Zaključak: Teorija fragmenata energije je zanimljiva i intrigantna alternativa za modelovanje prirode energije i materije. Daje iste rezultate kao opšta relativnost u dva klasična testa, ali njena šira primenjivost i prediktivna snaga zahtevaju dalja ispitivanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
